Вилијам Бенет, пензионисани потпуковник војске САД и бивши агент ЦИА – убијен је 2009. године у бруталном нападу у близини свог дома у градићу Лендсдаун, држава Вирџинија, а његова жена Синтија, тешко је повређена али је преживела.
Како амерички часопис “Форен Полиси” преноси – а и станица “НБЦ Вашингтон” у вестима из 2009 године – убијени Бенет био је агент ЦИА по уговору и радио је на одређивању циљева за НАТО нападе на Србију. Како је потврђено, покојник је учествовао у маркирању зграде кинеске амбасаде, маја 1999 године.
Сви памтимо звуке сирена за ваздушну опасност, хук авиона, експлозије, разорене зграде и раскомадана тела. Слобода, људска права и деморкатија те 1999 године имале су гротескно лице које је подсећало на Хермана Геринга и његову Луфтвафе.
Рат, страхоте и НАТО злочини и данас имају своје ожиљке, посебно у душама и умовима нас, преживелих – а Косово је и даље под НАТО и шиптарском окупацијом. Ма како се неко трудио да то упакује у шарени папир.
Имамо своје хероје, знамо шта су све учинили за одбрану земље. Међутим, имамо утисак и осећај неправде јер кривци за злочин над нама нису кажњени. Шта више, хунта ДОС из 5. октобра 2000-е их је аболирала и повукла пресуде.
Нико од наредбодаваца није никада одговарао за тај злочин – а посебно место има ужасно бомбардовање кинеске амбасаде у Београду.
Чист цивилни циљ, територија једне сасвим друге земље, заштићена свим међународним конвенцијама. Убиство кинеских држављана вођеним пројектилом и смешни изговори НАТО челника да – у принципу нису знали да је ту амбасада. Извињење, обештећење, заборав.
Да ли је баш заборављено – и да ли је уопште некоме опроштен – посебно тај злочин? Чини се да „неко“ није ни заборавио, понајмање опростио.
Америчке новинске агенције, пренеле су 22. марта 2009 године – готово у дан на десетогодишњицу агресије на СРЈ једну вест:
Вилијам Бенет, пензионисани потпуковник војске САД и бивши агент ЦИА – убијен је у бруталном нападу у близини свог дома у градићу Лендсдаун, држава Вирџинија, а његова жена Синтија, тешко је повређена али је преживела.
Како амерички часопис “Форен Полиси” преноси – а и станица “НБЦ Вашингтон” у вестима из 2009 године – убијени Бенет био је агент ЦИА по уговору и радио је на одређивању циљева за НАТО нападе на Србију. Како је потврђено, покојник је учествовао у маркирању зграде кинеске амбасаде, маја 1999 године.
Одмах по бомбардовању које је изазвало шок у свету, и нереде у Кини против САД, ЦИА је признала грешку, а убрзо је Бенет добио отказ као једна од особа одговорна за бомбардовање амбасаде. Он и жена живели су веома повучено, нису се дружили са комшијама. Како њихове комшије наводе, никада нису излазили из дома по светлости дана. Виђали су покојног Вилијема Бенета, само да ујутру, на брзину, још у шорцу истрчи из куће до поштанског сандучета по новине и одмах утрчи назад., Никада нису ишли у куповину, храну су им испоручивали кући. Излазио је на ваздух само током мрака – и обавезно се враћао у кућу пре него се појави дневна светлост.
И тако, једног раног, недељног јутра, 22 марта 2009 године, Вилијам и Синтија Бенет изашли су пре краја мрака у шетњу. Убрзо, пресрео их је бели комби из кога је излетла група тинејџера и брутално их напала. Обоје су били ужасно претучени, полиција није могла да их идентификује. Вилијам је био мртав, а његово тело успели су да идентификују помоћу отисака прстију, претучен је на смрт. Супруга је тешко изобличена. Преживела је, са тешким последицама.
Ускоро, ухапшени су починиоци, клинци, припадници неке банде или слично. Први новински и ТВ извештаји наглашавају да је убијени бивши агент ЦИА, одговоран за бомбардовање кинеске амбасаде, – али релативно брзо из новинских извештаја се нетрагом губе те информације , прича се своди на то да је напад на њега и његову жену сасвим случајан, и све се на крају свело на то да су неки тинејџери – власти наглашавају сасвим случајно, одабрали ово двоје за напад и напали их. Новине сасвим остављају по страни информације о покојниковој вези са ратом, ЦИА, и кинеском амбасадом, фокусирају се на класичну причу о несрећи криминала у америчком друштву, причају са преживелом супругом и њеном децом, све сводећи на класичну причу о насумичном злочину, неке тамо леве банде.
Ко Вилијаму Бенету није ни опростио ни заборавио? Нека тајна служба? Можда Бог? Знамо да је мртав, брутално убијен. Готово на дан десетогодишњице НАТО агресије на СРЈ. Рачун изгледа увек стигне. Ко га је испоручио, није битно.
Аутор: Александар Киш
Извор: banatmedia.com / nbcwashington.com / foreignpolicy.com/Националист