Зашто Хрватима смета буњевачки језик у Војводини?

Председница Буњевачког националног савета (БНС) др Сузана Кујунџић Остојић рекла је за Танјуг да не разуме како само хрватској националној мањини, од укупно 21 мањинске заједнице у Србији, смета то што је завршен рад на стандарду буњевачког језика.

„Хрватска мањина има свој језик, а ми свој матерњи језик, свако треба да ради на свом језику“, истакла Остојићева, која је један од аутора стандарда, коментаришући то што су се водећи људи хрватске националне мањине у Србији успротивили стандардизацији буњевачког језика сматрајући да је реч о „отимању од хрватске културне баштине“.

Председница БНС констатовала је „са жаљењем“ да се такве изјаве дају.

„Како хрватској мањини смета то што Буњевци раде“, упитала је она, наводећи да „имамо свој матерњи језик и трудимо се да дођемо на највише лингвистичке нивое“.

„О нашем језику треба само ми да се бринемо и да га унапређујемо, не други“, рекла је Кујунџић Остојићева, закључивши у изјави Танјугу да свако треба да ради на свом језику.

Буњевачки национални савет заступа око 16.000 војвођанских Буњеваца.

Јахачи апокалипсе новоштокавске икавице

БНС је саопштио да је окончан рад на „стандарду буњевачког језика“, и да се по њему већ пишу и штампају уџбеници за ученике основних школа који изучавају предмет „Буњевачки говор с елементима националне културе“.
На то су реаговали председник Демократског савеза Хрвата у Војводини и књижевник Томислав Жигманов који је рекао да је јавност поново имала прилику да види „како последњи јахачи апокалипсе новоштокавске икавице чине срамотне кораке који воде њеном, надам се не и трајном, компромитовању“.

Оштро је реаговао и председник Хрватског националног већа Славен Бачић који сматра да је реч о политичком пројекту и „који не би могао да буде реализован без подршке државе, односно неких њених тела, појединих странака и српских медија“.

Танјуг