Британски дипломата Ендрју Пејџ, координатор Самита ЕУ-Западни Балкан који ће у јулу бити одржан у Лондону, изјавио је да ће и после Брегзита Велика Британија „поштовати обавезе у ЕУФОР и КФОР.
Пејџ је навео да Лондон, у вези са билатералним споровима на Западном Балкану, као „спољни играч играч једино може да учини све да би посредовао у решавању“, оцењујући у том контексту као важну недавну посету Хрватској председника Србије Александра Вучића.
Пејџ је у разговору за Хину рекао да Британија и након Брегзита остаје снажно заинтересована за стабилност и економски напредак југоисточне Европе и нагласио да Лондон и даље жели да буде поуздан партнер „европског пројекта“.
Хрватска агенција наводи да је Пејџ протекле недеље боравио у Загребу где је са хрватским званичницима разговарао о припремама за лондонски самит.
Наводи се да је реч о петом годишњем састанку на врху челника земаља западног Балкана, које теже чланству у ЕУ, са челницима Уније у оквиру такозваног Берлинског процеса, који је 2014. покренула немачка канцеларка Ангела Меркел како би охрабрила земље региона на спровођење реформи и показала им да ЕУ, упркос замору од проширења, и даље држи отворена врата за све земље југоистока континента које испуне критеријуме за чланство.
„Да, британска јавност јесте гласала за излазак из ЕУ и то ће се и догодити у марту 2019, али без обзира на чињеницу да ћемо напустити ЕУ, и даље ћемо бити чланица НАТО. У случају Западног Балкана одлучни смо да поштујемо све обавезе у ЕУФОР и КФОР“, рекао је Пејџ.
Он је, говорећи о неким „дуготрајним политичким споровима због којих је пут према ЕУ неких земаља успорен“, попут грчке блокаде Македоније због спора о имену, казао да „то није у средишту (пажње) Берлинског процеса, али свима је у интересу да се билатерални спорови реше.
Пејџ је додао да сваки од тих спорова има своју динамику.
„Охрабрени смо одређеним напретком који је постигнут у разговорима између Македонаца и Грка, жељели бисмо да видимо додатни напредак…Ми као спољни играчи једино можемо да учинимо све како бисмо их охрабрили и како бисмо посредовали у решавању“, рекао је британски дипломата.
Према његовим речима, исто важи и за случај Хрватске и Србије.
„Недавно смо имали врло важну посету председника (Србије Александра) Вучића. Ми остали смо са великим занимањем пратили ту посету. Видели смо да је направљен напредак на одређеним подручјима, али још има пуно посла на прилично дугачком попису отворених билатералних питања између Хрватске и Србије. Видимо одређени простор за охрабрење и из саме чињенице да се о тим питањима разговара“, закључио је Пејџ.