Једном од најцењенијих аутора руског филма, Карену Шахназарову, који је уз мађарског оскаровца Иштвана Саба био најзначајнији гост 46. Феста, У суботу су уручена два висока признања – Златни печат Југословенске кинотеке за допринос европској кинематографији, и „Београдски победник“ за изузетан допринос филмској уметности.
На свечаној церемонији доделе награда овогодишњег Феста у Сава центру, велики руски редитељ, сценарист и продуцент најпре је захвалио публици, која га је дочекала овацијама.
Много сам почаствован наградом „Београдски победник“, а највише ме радује што је вечерас толико публике у овој великој сали. То је данас најважније за филмску уметност, јер је у биоскопима све мање гледалаца, и зато пре свега хвала вама, публици. Ми правимо филмове за вас, и ако неко каже да снима филмове из других разлога и за своје уске кругове, то није истина – истакао је Шахназаров примајући награду коју му је уручио редитељ Лордан Зафрановић.
Оба признања, како је изјавио за „Новости“, и „Београдски победник“ и Златни печат Кинотека за њега имају исто, велико значење, јер, као и велики италијански редитељ Федерико Фелини, који је његов узор, обожава награде.
Много тога ме везује за Београд и Србију, много пута сам долазио овде, моји филмови су приказивани пред вашом публиком, а имам и много пријатеља у вашој земљи. Први пут сам био овде 1986, долазио сам и касније, и лично сам гледао драму распада некадашње Југославије. Посетио сам Београд и неколико дана пре него што је почело НАТО бомбардовање, тако да сам много тога сам видео и доживео овде – каже Шахназаров, подсећајући да је на Фесту био са својим филмом „Павиљон 6“, и да је наш фестивал и данас један од најзначајнијих у Европи.
У време када је Шахназаров синоћ примао „Београдског победника“, руски филм „Без љубави“ Андреја Звјагинцева такмичио се за награду Оскар за најбољи страни филм. Исти редитељ, Звјагинцев, и прошле године је био номинован за најпопуларнију филмску награду са драмом „Левијатан“, али Шахназаров сматра да га вероватно ни сада неће добити, из политичких разлога.
Када буду одлучивали о руском филму мислим да ће бити укључени политички моменти, много више од оних уметничких и естетских. Али, хајде да видимо, можда ће овог пута ипак подржати Звјагинцева. На великим европским фестивалима, у Кану, Венецији, руски филмови освајају награде, али је чињеница да је и тамо увек присутан неки моменат политике. У свету се води много велика борба, а Русија је у њој један од главних играча. Уосталом, филм је ионако политика. Врло је важан, може да послужи свакој политичкој пропаганди, много више од позоришта, јер се масовно гледа, дистрибуира се по читавом свету, и објекат је разних политичких игара.
О томе како коментарише хомофобију према Русији која је последњих година посебно видљива у многим америчким филмовима, али и према нашој земљи, Шахназаров каже да она само потврђује ту политичност филма.
О Русији се јавно говори да је највећи непријатељ Америке, то се више не крије, а ако нас сматрају противницима зашто би нас приказивали у добром светлу. Наравно, и у америчком филму има независних аутора, и много умних људи који мало другачије гледају на ствари, не може се говорити о комплетној кинематографији, али главни тренд је да смо и ви и ми сада негативци.
На питање колико данас има политике у руском филму, с обзиром да смо на овогодишњем Фесту гледали сјајан филм „Довлатов“ Алексеја Германа млађег, у којем се тек после неколико деценија отворено говори о цензури у уметности у некадашњем Совјетском Савезу, Шахназаров каже:
Данас руски аутори немају никаквих проблема са снимањем својих филмова. Звјагинцев је, рецимо, врло критичан у својим остварењима, а његов „Левијатан“ више је изазивао негативне реакције у Русији код гледалаца. Мислим да се цензура више преувеличава у медијима, него што она заиста постоји у Русији.
На 46. Фесту са филмом “Рок”, као редитељ се представио и син Карена Шахназарова, Иван Шахназаров. На питање чему учи свог сина и шта је најважније за младе редитеље – да буду бескомпромисни и да говоре истину у својим филмовима, или да предност дају естетици, Карен Шахназаров каже:
Он је самосталан, не мешам се у његово схватање уметности, а за мене је на филму најважнија искреност. Истина није увек потребна, јер је често много страшна и тешка. Није лако ни бити искрен у својој уметности, јер мораш себе да разоткријеш, а људима је својествено да се скривају.
Радмила Радосављевић
http://www.novosti.rs/