После трговинског рата око челика са Америком, европском тржишту прете нове тензије због руско – украјинског спора у вези са гасом.
Због одлуке Арбитражног суда у Стокхолму да украјинском „Нафтогасу“ исплати више од две и по милијарде долара компензације, руски „Гаспром“ је пред тим истим судом покренуо раскид Уговора о снабдевању и транзиту гаса из Украјине. ЕУ тражи алтернативу санбдевања у гасном повезивњу земаља региона.
Гаспром је Нафтогасу вратио аванс и обуставио мартовске испоруке гаса. И Русија и Украјина тврде да тиме транзит руског гаса у Европу није угрожен, али ситуацију заоштрава и ранија најава руског гиганта да ће са завршетком „Турског тока“ од 2019. заврнути гасне славине преко Украјине. Европска унија, као посредник у решавњу руско-украјинских гасних спорова, инсистира на брзом и дугорочном договору.
https://srb.news-front.info/2018/03/06/gasprom-i-ukrajinski-naftogas-raskid-je-pokrenut-u-stokholmu/
Бивши дипломата Срећко Ђукић каже да није отимиста када је реч о том спору.
„Већ 10-15 година трају спорови са Украјином, и Русије са Европом у вези са гасом и без нових великих гасовода који би допремали гас. Ми не можемо рачунати на сигурно, јер гас нам је потребан не само за грејање већ и за привреду целе године“, наводи Ђукић.
Немачка и већина европских земља узда се да ће нове количине обезбедити градњом другог крака гасовода „Северни ток“ и новим складиштима гаса. Прва помоћ и за нашу земљу је проширење складишта Банатски двор и пројекат у финалној фази.
Министар енергетике Александар Антић истиче да је то веома значајно за укупну електроенергетску стабилност Србије.
Разматра се и градња новог гасно-траспортног система кроз Србију од бугарске до мађарске границе.
Европска унија алтернативу санбдевања тражи у гасном повезивњу земаља региона. Градња гасне интерконекције од Ниша до Софија треба да почне ове године а у плану је и гасно повезивње наше земље са Румунијом, на чији гас већ рачуна и Мађарска.
Срећко Ђукић указује да је Румунија једина земља у југоисточној Европи која има довољне количине гаса.
„Ми имамо јако кратку дистанцу до румуске границе и то је једна од могућности да се лакше прикључимо том гасу“, напомиње Ђукић.
Европске земље готово 40 одсто своје потрошње покривају руским гасом. Гасне кризе су показале да су најугроженије земље Балкана, јер зависе од само једног правца снабдевања, управо преко Украјине.
РТС