Шеф аустралијског Министарства спољних послова Јулија Бишоп изјавила је да је прерано говорити о налазима истраге о катастрофи малезијског Боинга МХ17, срушеном над Донбасом 2014. године, коментаришући изјаву свог новозеландског колеге Винстона Петерса, који сумња у то да је Русија одговорна за трагедију. Међународни истражитељи тврде да је авион срушен „Буком“ са подручја под контролом ДНР.
Подаци руске радарске станице указују на то да је ракета лансирана са територије на којој су се налазила средства за противваздушну одбрану Украјине. Према експертима, на Западу су почели да схватају да се случај води непрофесионално и намерно је одложен.
„Супротно интересима земље“
Аустралијска министарка иностраних послова Јулија Бишоп изјавила је да за сада није вредно разговарати о било каквим закључцима о истрази од стране међународне заједничке истражне групе (ССГ) о паду малеијског Боинга МХ17 над Донбасом 17. јула 2014. Од 298 смртних случајева, 38 су били држављани Аустралије.
„Истрага се наставља, а када буде завршена, његни резултати ће бити прослеђени тужиоцима за правне радње, што Аустралија такође снажно подржава“, нагласила је аустралијска министарка иностраних послова. „Немогуће је формирати мишљење о доказима, јер још нису објављени.“
Раније је Бишоп давала много увереније изјав…. Рецимо, у октобру 2016. године она је тврдила да је неопходно пронаћи починиоце „у руској војној команди“.
„Недавно је политика Аустралије промењена, постала је мање конфронтациона у односу на Русију“, изјавио је у интервјуу за РТ Михаил Александров, стручњак из Центра за војне и политичке студије Московског државног института за међународне односе.
Политичари повезују ову промену са губицима од антируских санкција и оставком премијера Тонија Абота 2015. године, који је отворено има антируске ставове.
Нова изјава Бишопове објављена је након што је њен колега са Новог Зеланда Винстон Петерс рекао локалном листу Њузхаб да нема доказа о умешаности Русије у обарање цивилног авиона.
„Кажете да је човек који је лансирао ракете то урадио у по налогу Русије. Велики проблем је тај што је ваш аргумент са правног становишта неважећи, јер немате доказе за то“, рекао је министар иностраних послова Новог Зеланда.
Говорећи о предлогу за наставак преговора о успостављању зоне слободне трговине са Русијом, суспендованом 2014. године, Петерс је нагласио да његова земља не може губити време на чекање исхода истраге.
„Ако се испостави да ове инсинуације немају стварне потврде, онда ћемо само изгубити време, а то не одговара интересима наше земље“, рекао је министар.
„Заиста нема никаквих доказа“, напомиње Александров. – Много тога указује на то да је режим у Кијеву срушио авион. И Новозеланђани и Аустралијанци то разумеју. Али Новозеланђани су слободнији у својим изјавама, док су Аустралијанци још увек везани војним споразум Анзус са Америком (Нови Зеланд и Сједињене Државе су раскинуле споразум о војној сарадњи давне 1987.), и зато су опрезнији“.
Нелегитимна истрага
Кривична истрага авионске несреће МХ17 „малезијске авиокомпаније“ траје већ четири године – од оснивања 4. августа 2014. Заједничке истражне групе (ССГ), која укључује представнике Аустралије, Белгије, Малезије, Холандије и Украјине.
Савет безбедности Холандије је октобра 13, 2015. објавио резултате техничке истраге, у којој је навео да је авион оборен од стране ракете типа „земља-ваздух“, која је део ЗРК „Бук“, „Бук-М1“ и „Бук-М1-2“ . У октобру 2016. ССГ је рекао да је пројектил лансиран је са подручја у околини села Первомајское и Снежное, које су под контролом народне милиције ДНР.
Као што је наведено у интервјуу за РТ експерт за међународно цивилно ваздухопловство (ИКАО) Виталиј Бордунов, ССГ је у суштини нелегитимна институције са становишта међународног права.
„Да су они били пристојни нормални људи који стварно поштују међународно право, то би учинили онако како закон налаже. Украјина је морала да организује одговарајућу истрагу заједно са Малезијом, што није учињено „, рекао је стручњак.
Према Бордунову, катастрофа Боинга МХ17 изнад Донбаса спада у члан 26 и додатак 13 Чикашке конвенције о међународном цивилном ваздухопловству из 1944. године.
Према том документу, Украјина, као земља, у којој је дошло до трагедије, је требало да закључи договор са Малезијом о истрази, која је власник авиона, а не Холандија, према правилима ИКАО.
Договор је такође требало да прође проверу о поштовању принципа Чикашке конвенције. Ова процедура подразумева контролу над истрагом од стране ИКАО-а. Ништа од овога није учињено.
„Ова међународна комисија је створена изван међународног права, а њеномчелу се налазе полицајци из малог холандском града у коме нема стручњака, ничег тамо нема“, истиче експерт.
– Све ово је типично за тренутну ситуацију у свету, ако се деси нешто – окриви Русију. Није важно то што нема доказа“.
Према стручњаку, „ИКАО само посматра са стрне“, а сама истрага подсећа на „заверу“ да се окриви Русија.
У октобру 2016. Москва је предала податке истраге примарног радара који бацају сумњу на закључке заједничког истражног тима за МХ17.
„Као што је већ наведено у Министарству одбране и како су представници концерна „Алмаз-Антеј “ навели, да су ракете лансиране са територије Первомајског, то би се видело по подацима РЛС. На радарској станици нема ничег“, рекла је портпарол руског министарства спољних послова Марија Закхарова у новембру 2018.
Међутим, истрага још није реаговала на ове податке.
Фактор пристрасности
12. марта 2018. холандски програм истраживачког новинарства Зембла саопштио је имена главних осумњичених за обарање авиона.
Наводи се да су они – бивши министар одбране ДНР-а Игор Стрелков, његов подређени Сергеј Дубински и генерал-пуковник руских оружаних снага у пензијии Николај Ткачев. Службе безбедности Украјине су објавиле те податке.
Претходно су новинари, укључујући и аустралијске, у више наврата давали изјаве о „сензационалистичким“ открићима, међутим, према Бордунову, „са правне тачке гледишта, ти њихови докази се не може узети за озбиљно“.
Руско министарство иностраних послова је више пута скренуло пажњу на посебан став Заједничке истраживачке групе према Украјини. Нема негативне реакције на то да Кијев крије неке информације – одбија да пружи податке о преговорима војног контролора и положаја „Бук“ система. Истовремено, за разлику од Украјине, Русија нема статус пуноправног учесника ССГ-а. Поред тога, ССГ користи као доказ материјале „истраживања“ сајта Белингкет, засносноване на податацима са друштвених мрежа.
„У правном језику се то зове предрасуда, неспремност да се разуме ко је и шта је урадио, – каже експерт ИКАО. „А пошто је тако, колико дуго ће ова истрага трајати, не знам, то су њихове игре“.
22 фебруара, 2018. Министарство правде Холандије најавило је проширење истраге до 2019. године, иако је раније озашло са саопштењем, у парламенту те земље, да ће објавити резултате почетком 2018. године.
Према холандском Министарству правде, још увек се, четири године након катастрофе, прикупљају остаци тела жртава. Ипак, упркос непотпуности истраге, Хаг „се припрема за почетак суђења“. Иако Министарство правде Холандије тврди да су прочитали извештај руских стручњака, закључке на основу ове истраге не објављује.
„Све је нејасно по овом питању“, рекао је Бордунов. „Само се један разговор води, а то је – Русија је крива за све“.
У октобру 2017. године, Врховни суд Холандије је одобрио влади да не објављује резултате истраге Заједничке истражне групе.
„Не могу да кажу истину“, рекао је Михаил Александров. – Ако потврде да Русија и народна милиција Донбаса нису умешани, онда морају да окриве Украјину. Ато би био политички јак ударац за Кијев“.
Према речима стручњака, оног момента када истрага потвди да је Украјина оборила авион, довело би се у питање однос са земљама Европе.
„Они не могу отворено да признају истину – зато и одуговлаче“, сумира Александров.
Алекандар Бовдунов