Држава мора да води рачуна о аутентичном изразу свог идентитета и културног језгра овог народа, а то је ћирилица. Прети нам да ће за деценију или две осванути неко јутро у коме ћемо схватити да ћирилицу сви знају, а да је нико не користи. Она ће бити у школским програмима, учиће је ђаци од првог разреда основне, али једно писмо је живо онолико колико се користи.
Ово, у разговору за „Новости“, каже министар културе и информисања Владан Вукосављевић, током чијег мандата је ово министарство посветило велику пажњу идентитетском питању ћирилице: од уградње мера њене заштите у нацрт десетогодшње стратегије културног развоја, преко акције „Негујмо српски језик“, до предлога измена и допуна Закона о писму, који би ускоро требало да се нађе у Народној скупштини:
– Наша активност усмерена је и ка измени и допуни Закона о језику и писму, а употребу ћирилице ваља охрабрити и микростимулативним пореским олакшицама, на локалу, за власнике фирми, али и у издаваштву, приликом бодовања на конкурсу за откуп књига. Треба подстаћи и медије, поготово оне са националном фреквенцијом, да титлови филмова и највећи део писаног сегмента програма буде на ћирилици.
* Хоћете ли уопште бити у прилици да то спроведете, с обзиром на то да сте дежурна медијска жртва реконструкције Владе?
– Док сам у прилици и док се околности не промене, моје колеге и ја ћемо радити оно што мислим да је исправно и за шта имамо подршку. Битно је да ово друштво препозна значај националне културне политике и културе са свим њеним дериватима. Јер, култура нису само музеји, већ и веровање, филозофија, религија, метафизика, језик и писмо, морал, обичаји… Мислим да је битно да она постане тема и да се одговорније односимо према њој. А ко ће се персонално тим пословима бавити, на то утичу различити фактори.
* Да ли вам је аура националисте заправо главна „препорука“ да будете смењени?
– Не знам да ли сам националиста, не бих могао себе да дефинишем на тај начин. Али сматрам да је бити националиста комплимент, ако се под тим подразумева особа која у области свог деловања ради у горњим границама сопственог капацитета у интересу своје државе и своје нације.
* Чини се, ипак, да сте стали на пут неким тенденцијама, од маргинализације ћирилице до слабљења националних културних институција, које су биле у директној супротности са оним што се може назвати српско становиште и које нису биле случајне…
– Свет у ком Србија данас обитава у политичком и историјском смислу и даље није наиван, и у њему постоје програми који зарад афирмисања неких других, крупнијих циљева теже слабљењу неких држава или народа. Логично је претпоставити да је у области културе био наметан један оркестрирани низ покушаја, урађених вешто и ефикасно да не упадају у очи сасвим јасно, управо са тим препознатљивим обрасцима. Задатак овог друштва у целини, Владе и Министарства, овог сазива и свих будућих сазива, јесте да спроводи једну разумну, практичну, гипку, културну политику која се мора базирати на два становишта: очување националног културног идентитета и наравно развој културе у будућем периоду. Задатак сваке културне политике је да сачува оно што је наслеђено, да то обогати квалитетним садржајем свог времена и очувано преда будућој генерацији. Не треба да оклевамо и да се плашимо да препознамо обрасце који то угрожавају и да им стајемо на пут.
ОТВАРАЊЕ МУЗЕЈА НА ВИДОВДАН
* ХОЋЕ ли Народни музеј бити отворен у предвиђеном року?
– Ако не буде инвазије скакаваца, шалим се, или неке више силе коју закон не предвиђа, биће свечано отворен на велики српски празник Видовдан. Заправо ми тиме исправљамо једну невероватну неправду која је нанета културном животу.
Извор: Новости