Са скупа потписника петиције за враћање културне баштине држави Црној Гори под називом „Аманет“, одржаног у Подгорици, послат је захтев надлежнима за поништавање свих уписа СПЦ над манастирима и црквама!
Окупљени, међу којима су били чланови Дукљанске академије, Матице црногорске, канонски непризнате ЦПЦ, поједини посланици владајуће већине, историчари, редитељи, књижевници и новинари, сматрају да храмове треба „вратити ЦПЦ или Црној Гори која је била власник свих цркава и манастира пре 1918. године, када је неуставно укинута и црногорска држава и црква“.
Председница Савета за спровођење петиције, редитељка Ана Вукотић, казала је да они траже да се направи ревизија свих укњижби над културном баштином Црне Горе.
„Ако је све по закону било, ко би био против тога да се спроведе контрола. Важно је нагласити да се не ради о арбитрирању у погледу решавања црквеног питања и односа између СПЦ и ЦПЦ, коме треба да припадну цркве. Не, овде грађани траже да се црногорска културна баштина врати у власништво државе Црне Горе како би се створили услови да се црквено питање решава по међународним стандардима у неком наредном кораку, а све на корист грађана Црне Горе, њиховог стабилног и мирног суживота“ , казала је Вукотићева.
Ова прича долази након што је Влада крајем прошле године најавила усвајање закона о враћању имовине црквама и верским заједницама.
Пре неколико година представници Митрополије црногорско-приморске поднели су ресорном министарству више стотина доказа о одузетој црквеној имовини, као и преставници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице.
Црквена имовина у Црној Гори има свог титулара – Митрополију црногорско-приморску, а то потврђују хиљаде тапија, уговора о поклону или завештању, листови непокретности, купопродајни уговори, повеље, хрисовуље…
Комунистичка власт је 1946. православним црквама и манастирима одузела око 3.500 хектара земљишта. У државну својину прешла је имовина цркве, попут четири зграде у центру Подгорице или земљиште на којем су подигнути стадион Будућности и кошаркашка игралишта под Горицом.
У Никшићу се зграда ЕПЦГ налази на црквеној имовини, као и блокови стамбених зграда. У поседу Саборне цркве Свети Василије Острошки у Никшићу било је земљиште подно Требјесе, које је такође одузето.
До Другог светског рата, Митрополија је имала огромне поседе у својини, према неким рачуницама, готово трећину територије Црне Горе.
Манастир Добриловина имао је читаве планине и катуне, сва села око манастира Острог била су на црквеној земљи, док су у Бјелопавлићима мештани који су имали куће на црквеним имањима плаћали аренду. Само манастир Света Тројица у Пљевљима имао је пре експропријације око 700 хектара шуме, 68 хектара ораница и ливада, млинове и зграде у пљеваљској чаршији.
В. КАДИЋ
http://www.novosti.rs