Рускиње ће од 1. јануара ове године за прворођенче добити од државе укупно нешто мање од 3.000 евра, док ће у Србији мајке трећег и четвртог детета добити десет пута више, односно нешто мање од 30.000 евра.
Рускиње ће од 1. јануара ове године за прворођенче добити од државе укупно нешто мање од 3.000 евра, док ће у Србији мајке трећег и четвртог детета добити десет пута више, односно нешто мање од 30.000 евра.
Реч је, у обе државе, о настојању власти да зауставе пад наталитета и поправе демографску слику, коју је, у случају Србије, председник Александар Вучић дефинисао као поражавајућу.
У складу с тим – и више него стимулативне мере, односно финансијска подршка државе, која је значајно већа не само од оне у Русији, већ и у земљама у нашем окружењу.
Свака мајка у Србији за прво дете, како је саопштио председник Вучић, добиће једнократно 100.000 динара, за друго дете 10.000 динара месечно две године, за треће 12.000 и за четврто 18.000 динара месечно током десет година.
Српску државу ће то коштати у прво време око 12 милиона евра.
Руска влада доделила је крајем новембра прошле године 2.4 милијарде долара програму за стимулисање рађања, према којем ће Рускиње од почетка ове године за прво дете добијати 18 месеци по 180 долара.
То се, међутим, неће односити на све, него на породице чији приход није већи од једне и по просечне зараде.
Поред тога, до 2021. године биће задржан постојећи систем по коме мајке добијају једнократну помоћ од 453.000 рубаља за друго дете и наредну децу.
Русија, у којој живи 146.9 милиона људи, „изгубила“ је више од пет милиона људи у периоду од распада Совјетског Савеза до 2018. године.
У региону такође настоје да поправе демографску слику.
У Црној Гори је законом предвиђена накнада мајкама троје или више деце у висини од 264 евра месечно.
Право на накнаду стиче жена која роди троје деце и оствари најмање 25 година радног стажа, односно жена која роди четворо или више деце и оствари најмање 15 година радног стажа.
Међутим, то се право не може користити за време трајања радног односа и искључује могућност истовременог коришћења права на пензију.
По црногорском закону, жена која роди троје или више деце, а која се налази на евиденцији Завода за запошљавање најмање 15 година, има право на месечну накнаду у висини од 144 евра.
Што се тиче Хрватске, откако је град Загреб увео пројекат родитеља одгајатеља, којим се родитељима троје и више деце омогућује останак код куће, уз накнаду, за ту се меру пријавило око 3.000 родитеља, а позитивно је решено око 2.500 захтева.
Накнада износи око 3. 800 куна месечно. Када се томе дода помоћ за опрему новорођеног ђетета, те повраћај пореза, максимална накнада је 6.055 куна.
Рађање од ове године почиње да стимулише и Република Српска, која уводи накнаду од 405 КМ за породиље, односно у висини минималне плате.
То значи да це све незапослене породиље примати месечну накнаду у висини од 405 КМ у трајању од 12, односно 18 месеци за треће дете.
Циљ ове владине мере је да се смањи разлика измеду запослених и незапослених породиља и да незапослене породиље примају одређену финансијску помоћ током периода за који се запослене породиље налазе на плаћеном породиљском боловању.
Влада РС већ обезбеђује новчану помоћ у износу од 250 КМ за опрему за новорођенче свим породиљима, матерински додатак за незапослене породиље, једнократну помоћ за треће и четврто дете у износу од 600 КМ за треће и 450 КМ за четврто дете, те дечји додатак и друге мере у оквиру подршке породици.
Танјуг