ПРЕДСТАВНИЦИ предузећа “Младост-турист” из Београда послали су, како сазнају “Новости”, протестно писмо председнику Европског суда за људска права у Стразбуру Гвиду Таимондију. Они негодују због недавне одлуке суда да се огласи ненадлежаним у случају тужби српске фирме против Хрватске због конфискације имовине.
Такође траже да о њиховом приговору расправља Велико веће од 17 судија, због двоструких аршина које је Суд применио у сличним предметима када је тужена Србија и када је тужена Хрватска.
Тако ће се Комитету УН, између осталих, обратити “Симпо” Врање, БЕК и “Шинвоз” из Зрењанина, “Војвопут” из Суботице, престонички ПКБ, али и неколико фирми из БиХ. Сви они су у Хрватској изгубили вредна одмаралишта и локале.
Ристић је од Европског суда тражио и да донесе привремену меру којом ће Хрватској забранити имплементацију најновијих прописа, по којима ће држава моћи српску имовину да даје у 30-годишњи закуп, уз право откупа.
Одбијање да одлучује о представкама српске фирме, и то после три године поступка, Европски суд образложио је чињеницом да се “штетни догађај” десио у време када Загреб још није потписао Европску конвенцију, па још није био “под капом” Европског суда. Упутили су српску фирму да сачекају билатерални споразум између Србије и Хрватске, који би ближе уредио Анекс Г Бечког споразума о сукцесији, из 2004. Њиме је предвиђено да се сва имовина грађана или правних лица СФРЈ коју су имали на територији државе сукцесора призна, заштити и врати на стање пре 31. децембра 1990. Хрватска већ 14 година избегава потписивање овог билатералног споразума.
Занимљиво је да се Суд понео према имовини “Младост-туриста” као да је у питању државна имовина Србије, иако је у питању својина акционарског друштва, односно приватна својина. Такође је третирао билатерални уговор као обавезан пратећи документ за спровођење Анекса Г, што он није. То показује пракса српских судова, који су, сходно Анексу Г, већ вратили некретнине хрватском “Вартексу”, “Подравки”, “Леснини”, “Алплесу”, “Јеловици”, “ЛТХ”
Паралелно, у Србији се оснива Удружење правних лица “Отета имовина”, за заштиту српске имовине коју је отела Хрватска. Ово удружење, како за наш лист открива адвокат Зоран Ристић, који заступа више српских фирми против Хрватске у Стразбуру, обратиће се Комитету УН за права човека, због кршења права на имовину.
„Комитет издаје препоруке кроз резолуције и закључке, дајући одређеној земљи рок да отклони повреду људских права. Уколико држава не исправи грешку, њен случај разматра Савет безбедности“ – каже Ристић, и објашњава да Комитету УН могу да се обрате само фирме које се нису жалиле Стразбуру.
Посебно је интересантно то што је члан судског већа које је закључило да Европски суд није мериторан за одлучивање – хрватска судија Ксенија Турковић. Иста судија била је у судском већу у случају “Алишић против Словеније”, познатијем као “случај Инвестбанке”.
„По пресуди тог Већа, осим Словеније, Суд је обавезао и Србију да грађанима БиХ исплати стару девизну штедњу из “Инвестбанке Београд”, иако је наш судија у већу доказивао да Србија у то време није била потписница Европске конвенције. Прегласан је захваљујући судији Турковић. Не може Суд да има двоструке аршине када су у питању Србија и Хрватска“ – каже Зоран Ристић.
Према тој пресуди, Србија треба грађанима БиХ на име старе девизне штедње да исплати 200 милиона евра!
РАД Комисије за сукцесију већ дуго је паралисан када су у питању разговори око Анекса Г. Хрватски представници напуштали су последњих неколико састанака, а од новембра, како “Новости” сазнају, Србија нема представника у том телу јер је проф. Родољуб Етински (на слици) напустио функцију