У тужби против НАТО-а Србија да уради исто што Италија и Немачка

Пораст броја оболелих од различитих облика карцинома у нашој земљи последица је НАТО бомбардовања у великој мери, а да би се та тврдња и научно доказала у међународним институцијама, неопходна је стручна, правна и финансијска подршка истраживачима у Србији, порука је учесника научног скупа „Последице НАТО агресије на СРЈ“.

 

Директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач оценио је на данашњем скупу у Институту за међународну политику и привреду у Београду да је важно да се Србија јасно одреди према НАТО агресији пред међународним институцијама.

„Подаци говоре о знатно повећаној смртности и броју оболелих од онколошких болести и код деце тако и код старијих особа. Са подацима треба изаћи пред међународне институције, као што су то на пример урадиле Италија и Немачка, а везано за војнике који су служили у склопу КФОР-а“, каже Ковач.

Каже да стручњаци очекују да доказивање последица бомбардовања буде државни приоритет јер, ако се обезбеде средства за истраживања, моћи ће да се докаже јасна веза употребе осиромашеног уранијума и болести, те да се финансијски помогне онима који пате од различитих облика карцинома.

„Обичан народ није свестан последица бомбардовања које трају и данас“, напомиње Ковач.

Учесници скупа су оценили да се може очекивати повећано обољевање од канцера у наредним годинама у областима где је било најинтензивније бомбардовање.

Професор Радомир Ковачевић, токсиколог у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту, напомиње да истраживања на којима су радили стручњаци различитих профила говоре да су код 20,7 процената становништва у Србији примећени специфични хромозомски поремећаји, за које се, каже, верује да су последица бомбардовања.

„Имамо институције које могу да се ухвате у коштац са овим проблемом, али без подршке државе није могуће урадити дубља истраживања на екосистему и на људима“, каже Ковачевић.

Што се тиче деконтаминације земљишта, речено је на скупу да држава нема довољно средстава да се комплетно земљиште очисти и зато је, поручују, потребно формирати међународни фонд који би прикупљао средства за ову намену.