Сећањем на прошлост чува се будућност. Широм Европе постоје стотине споменика подигнутих у знак сећања на совјетску армију и победу у рату против нацистичке Немачке. Неки су више, а неки мање познати.
Ослобађајући Европу од нацистичког зла, својом крвљу су тло натапали Аљоша, Серјожа, Ољег, Блад, Машенка, Елена, Катарина, Надежда…
Неке од њих су код куће чекали да се врате, неке од њих није ни имао ко да чека, јер су им најмилији под нацистичком чизмом претходно страдали.
Једино што су имали била је жеља за слободом. Жеља, коју су својим животом платили. Да би ми, њихови потомци, данас слободни, тим истим тлом корачали.
Наша је дужност да их памтимо.
Да чувамо сећање.
Да не дозволимо да се у неким земљама повампирени нацизам обруши на споменике оних који су животе положили на олтару слободе.
Српски огранак Међународног центра за заштиту и очување историје војника ослободилаца „Меморијал“ је јуче одржао међународну конференцију волонтерских организација из Европе које се баве очувањем историје и сећања на совјетске војнике који су погинули приликом ослобађања Европе.
Директорка „Меморијала“ Антонела Бјелић је истакла да је циљ конференције да се на једном месту окупе сви људи који се баве заштитом старих и подизањем нових споменика и очувањем историје и сећања како на Други светски рат, тако и на остале ратове.
„Да изнесемо проблеме који данас постоје и да нађемо конкретна решења. Не само да ћаскамо о ономе што нам се допада или не допада, него да конкретно поставимо циљеве“, каже Бјелићева.
Међународној конференцији су присуствовале делегације из Аустрије, Пољске, Литваније, Естоније, Молдавије, Украјине, Летоније , Румуније, Белорусије, Бугарске, Француске и Русије.
Учесници конференције су претходно положили венце и цвеће у спомен парку Ослободилаца Београда и на гробу Црвеноармејцу. Такође су одали почаст совјетском генералу и официрима на Авали, који су погинули 1964. године док су летели за Београд да би обележили годишњицу ослобађања српске престонице од освајача.
Након тога, учесници конференције положили су цвеће на споменик на Ушћу у знак сећања на почетак бомбардовања Југославије од стране снага НАТО-а 1999. године.
Текст: Лола Ђорђевић