Да ли је на челу Европске комисије извршен тихи пуч? На то указују померања у сенци на врху извршног европског тела, с главним актером Немцем Мартином Зелмајром (47) (Мартин Селмаyр, латиницом), што је у последње време изазвало аферу и узбуркало страсти у Берламону.
Бивши шеф кабинета председника ЕК Жан-Клода Јункера експресно је и практично неопажено промовисан у генералног секретара Европске комисије, на положај којим се управља читавим њеним функционисањем, мимо досадашњих узуса што је изазвало негодовање запослених, а у целој ЕУ подигло доста прашине.
Неки сумњају да у позадини свега тога стоји, заправо, лагано повлачење Јункера и препуштање, на неки начин, функције председника Европске комисије на управљање из позадине, у очекивању новог тима у октобру следеће године! Јункера многи већ сада описују као доста „уморног и незаинтересованог“, тим пре што је још раније сам поручио да се неће кандидовати за следећи мандат.
Немац еурократа из језгра европских народњака, осумњичен је за процедуралне сумње у процесу у вези с којим, како бруји по кулоарима Берламона, нема довољно транспарентности. Велики администартивни маневар, с прескакањем ешалона, наводно је извршен у рекордном року од свега 15 дана.
Детаљно припреман „пренос власти“ је пратила и конференција за штампу Жан-Клода Јункера, који се није оглашавао ни за много веће ствари. На том необичном и неуобичајеном обраћању јавности, што овим поводом не би требало да буде његов посао, председник ЕК је објавио номиновање свог шефа кабинета на место генереланог секретара уместо Холанђанина Александера Италијанера који је на овој функцији био тек од 2015. и са 61. годином се неочекивано повукао.
Јункер је том приликом саопштио и неколико других високих кадровских промена, а све су ишле на руку Зелмајровој струји. Нова шефица Јункеровог кабинета је бивша Зелмајрова заменица Клара Мартинез, а због унутрашњих односа у овој институцији, сматра се да ће Зелмајр, дефакто, сада обављати обе функције.
Нови генерални секретар послао је поруку свим запосленима у ЕК, иако је обичај је да се, у принципу, у оваквим сучајевима, а нарочито свим службеницима, обраћа само председник лично. Доста се крије и у том симболу.
Зелмајр није остављао много сумње, поручивши, између осталог, да генерални секретар више не треба да се задовољи само тиме да буде машина која ће омогућити функционисање институције, већ да треба да постане срце и душа Комисије! Фактички, ставио се, тако, и изнад самих европских комесара.
Афера која додатно слаби ову европску институцију са тридесетак хиљада запослених, виђена је као припрема за постјункеровско време. Увелико се, наиме, прича да, очигледно моћни Зелмајр, има „свог“ кандидата, Француза Мишела Барнијеа, који преговара о брегзиту.
Жели, наводно, да га види на челу листе европских народњака што би му, на основу предвиђеног распореда снага и начина на који функционишу европске иниституције, широм отворило врата за председничку функцију после октобра 2019. Зелмајр је практично на исти начин утицао на долазак Јункера на чело ЕК.
Због овог „преузимања власти“, Европски парламент је затражио истрагу, а с тим у вези биће саслушан и Гинтер Етингер, кемесар задужен за људске ресурсе, такође Немац. Цела афера била је стигла и на самит шефова држава и влада ЕУ који је крајем прошле недеље одржан у Бриселу.
Горан Чворовић
http://www.novosti.rs/