Амерички председник Доналд Трамп одабрао је за свог новог саветника за националну безбедност бившег амбасадора при УН Џона Болтона, чији су неки спољнополитички ставови у супротности с кључним елементима Трамповог гледишта о улози САД у свету, преноси Радио Слободна Европа (РСЕ).
Док Трамп осуђује „промене режима“ у другим државама, 69-годишњи Болтон је заговорник интервенције у иностранству, а подржавао је и рушења Влада које се понашају непријатељски према САД, наводи новинар РСЕ Карл Шрек у свом тексту.
Болтон је и жестоки критичар политике руског председника Владимира Путина, јастреб по питању односа према Русији, с којом Трамп жели да поправи билатералне односе, погоршане због сукоба у Украјини и Сирији, и због наводног руског мешања у америчке председничке изборе 2016. године.
Пошто је Трамп одлучио да га именује за саветника, Болтон је у интервјуу за Фокс њуз рекао да су његове раније изјаве о низу питања сада „иза њега“.
„Важно је оно што председник каже и савет који му дам“, рекао је.
Нови Трампов саветник инсистира на снажном „застрашивању“ у борби против, како каже, Путинове агресивне пројекције моћи у иностранству која подсећа на Совјетски Савез, наводи Шрек.
„Русија Владимира Путина крстари Источном Европом и Блиским истоком на начин који није виђен још од Хладног рата“, рекао је Болтон убрзо пошто је Трамп изабран за председника САД 2016. године.
У јулу 2017. године, Болтон је током састанка с Трампом назвао „увредљивим“ Путиново негирање мешања Русије у америчке изборе.
Шрек пише да су Болтонови тврди ставови о Ирану и Северној Кореји доста сличнији Трамповим. Међутим, убрзо пошто је Болтон у фебруару изјавио да би било „савршено легитимно“ да Вашингтон изврши изненадни напад на Пјонгјанг, Бела кућа је саопштила да је Трамп прихватио позив да се састане с лидером Северне Кореје Ким Џонг Уном и разговара о нуклеарном програму те земље.
Трамп је током кампање обећавао да ће, ако буде изабран, „ера изградње нације бити приведена крају“, док је Болтон био истакнути заступник међународних интервенција САД, укључујући инвазију на Ирак 2003. године коју је Трамп назвао „катастрофом“. У новембру 2016. године Болтон је рекао да је једино дугорочно решење за Иран „промена режима“.
Болтон је такође отворени противник нуклеарног споразума великих сила и Ирана из 2015. године. У периоду пре потписивања тог споразума, заложио се за ваздужне нападе на неке нуклеарне објекте у Техерану, рекавши да „само војна акција може да постигне оно што је потребно“, да спречи Иран да развије атомско оружје.
Трамп се противио тој идеји током кампање, а од тада је више пута запретио да ће повући САД из нуклеарног споразума.
Болтон је у децембру 2015. написао да је режим у Техерану „стварни проблем“ и да је питање промене сиријског режима секундарно у поређењу с укидањем нуклеарног програма Ирана и уништавања екстремиста Исламске државе.
У циљу сузбијања Исламске државе залаже се за „снажну политику руководства САД“ и за „учешће пуном снагом, укључујући и копнене силе, за уништавање Исламске државе“.
У новембру 2015. године Болтон је рекао да је америчко-руска коалиција у борби против Исламске државе „непожељна и клизава“, што је било у супротности с Трамповим позивом о заједничком деловању с Русијом по том питању.
Бета/http://www.novosti.rs