После шест година изолације, севернокорејски лидер Ким Џонг Ун променио је став и сада жели да „види свет“ и почне с посетама другим земљама.
Изненадни састанак с кинеским председником Си Ђинпингом у Пекингу ове недеље био је његов први излазак из Северне Кореје од доласка на власт 2011. године, према наводима севернокорејске државне телевизије.
Ипак, Пекинг је само почетак његових амбициозних посета, а поставља се питање откуд та изненадна Кимова склоност путовањима у иностраство.
На реду је састанак с јужнокорејским председником Мун Џае-ином, јужно од демилитаризоване зоне између две Кореје, а потом и сусрет с америчким председником Доналдом Трампом, на за сада непознатој локацији.
Чују се и гласине да Ким разматра сусрет с председником Русије Владимиром Путином, док јапански премијер Шинзо Абе, један од најоштријих критичара севернокорејског лидера, такође жели да разговара с њим уживо.
Кина, несумњиво најважнији економски партнер Северне Кореје, пооштрила је претходних месеци санкције Пјонгјангу како би повећала притисак на Кима да ублажи нуклеарни програм. Ким није показао вољу да се повинује Пекингу, али његов неочекиван одлазак у Кину у потпуности је променио тај наратив.
За сада није познато о чему су Ким и Си разговарали. Извесно је да је Си, примивши Кима пре других лидера, потврдио примарну улогу Кине у смањењу тензија на Корејском полуострву, и да ће захваљујући тој посети Ким бити боље информисан и мање изолован на састанцима с Муном и Трампом.
Кимов састанак с јужнокорејским председником, планиран за крај априла, симболички је велики корак напред после годину дана напетости због ракетних и нуклеарних проба Пјонгјанга и оштре реторике.
Ким је пружио руку помирења у јануару и обећао да ће побољшање односа са Сеулом бити један од његових приоритета у овој години.
Кад је реч о састанку с Трампом, има више непознаница – када ће и где, а неки би додали и да ли ће бити одржан.
Уместо да то сама објави, Бела кућа је препустила делегацији Јужне Кореје да обавести јавност да је Трамп пристао на Кимову понуду да се састану „до маја“. Готово ништа званично није објављено после тога.
За прилику да стане раме уз раме с „лидером слободног света“, Ким би могао да ослободи три америчка држављанина, али за сада највећи знак питања стоји уз реч денуклеаризација.
Ким је често користи у последње време, што неки званичници у Вашингтону тумаче као могућу спремност Кима да преговора о свом скупом нуклеарном арсеналу. Међутим, друго тумачење је да он говори о трајном повлачењу свих 30.000 америчких војника из Јужне Кореје и о низу безбедносних гаранција које би довеле до формалног окончања Корејског рата, вођеног од 1950. до 1953. године.
Састанак Кима и Путина не би требало да буде нарочито загонетан. Путин има релативно пријатељски став према Кимовом режиму и активно покушава да учврсти везе, упркос међународним санкцијама.
Русија и Северна Кореја недавно су потписале споразум о сарадњи у научном истраживању и могле би да дискутују о новом мосту на граници.
Бољи односи с Москвом много би значили Пјонгјангу, тешко погођеном падом Совјетског Савеза који је 90-их година допринео смрти стотина хиљада севернокорејанаца од глади, после чега везе никад нису биле као пре.
Уз потенцијалне економске користи, ближи односи с Русијом важни су Киму и као баланс против кинеског утицаја и као тампон против Вашингтона и његових савезника.
Заглављен у корупционашком скандалу, јапански премијер Абе недавно је наговестио да и он жели да се састане с Кимом, пошто његова земља има велике проблеме са Северном Корејом који превазилазе нуклеарно питање.
Бивши севернокорејски лидер Ким Џонг Ил признао је на самиту две земље 2002. године да је његова земља отела јапанске грађане 70-их и 80-их. Неколико њих је враћено у Јапан, али Токио од тада тражи више информација, а тај спор изазива оштра спорења.
Абе је забринут да ће питање отмица остати нерешено, ако он остане по страни док се Ким састаје с лидерима других земаља. А цена за то могла би да буде веома висока.
Пјонгјанг ће за нормализацију односа заузврат вероватно тражити да Јапан плати више за штету из периода колонизације Корејског полуострва, од 1910. до 1945. године. Неки стручњаци процењују да би могло бити речи о милијардама долара одштете.
https://www.b92.net/