„Вест о састанку председника двеју Кореја може се тумачити каo нека врста личне победе председника Сија и потврда да је Кина сада постала већ незаобилазни фактор у остваривању регионалне и глобалне безбедности“, каже Милан Липовац, доцент на Факултету безбедности.
Први састанак лидера Јужне и Северне Кореје, после више од десет година, биће одржан 27. априла, саопштио је званични Сеул. Припреме за овај, како многи оцењују, историјски сусрет, уследили су након сусрета Ким Џонг Уна и кинеског председника Си Ђинпинга у Пекингу.
Милан Липовац, доцент на Факултету безбедности Универзитета у Београду оцењује да је предстојећи сусрет лидера двеју Кореја од изузетног значаја за регион источне Азије, али и за читав свет.
„Вест о састанку председника двеју Кореја може се тумачити као својеврсна потврда принципа мирољубиве коегзистенције који промовише Кина, првенствено подстицањем дијалога Северне и Јужне Кореје, али што је можда још важније, може се тумачити као нека врста личне победе председника Сија. Наиме, оваква вест се може схватити и као потврда да је Кина сада постала већ незаобилазни фактор у остваривању регионалне и глобалне безбедности“, каже Липовац.
Наш саговорник подсећа да су се лидери двеју Кореја састајали и у прошлости, 2000. и 2007. године.
„Међутим, кључна разлика у односу на тадашње сусрете, сада би могао да буде нуклеарни програм који је Северна Кореја у међувремену развила. У том смислу, биће веома занимљиво да видимо о којим темама ће се расправљати на том састанку и да ли ће то бити билатерални сусрет или ће то можда представљати самит који би подразумевао више учесника, глобалних сила, попут Кине и САД“, напомиње Липовац.
Владимир Колотов, професор државног Универзитета у Санкт Петербургу и директор Института Хо Ши Мин верује да не би требало постављати нереалне захтеве и очекивати од сусрета лидера двеју Кореја оно што је у овој фази — немогуће.
„Требало би овај сусрет председника двеју Кореја одржати у максимално пријатељској и мирној атмосфери, како би се постигли оптимални резултати, а као циљ преговора требало би поставити постизање стратешке стабилности. Било би пожељно да то буде правно потврђено у одговарајућем документу, у којем би такође правним аргументима требало укинути могућност провокације са било које стране. Обе Кореје би требало правно да се обавежу да неће учествовати у војним акцијама са трећим државама против оне друге стране, а тек потом би требало да уследи регулисање свакодневног живота на Корејском полуострву, како би се живело мирно, безбедно, спокојно и што је могуће комфорније“, сматра Колотов.
Све се више говори, каже Милан Липовац, о потенцијалном састанку Ким Џонг Уна и америчког председника Доналда Трампа крајем маја, где ће свака страна имати свој прижељкивани сет тема.
„За Северну Кореју то би свакако требало да буду економска питања, односно санкције које су Сједињене Америчке Државе увеле Пјонгјангу, али и санкције које је Савет безбедности УН увео Северној Кореји. И то је, наравно, велико питање — да ли би састанак договорен за 27. април могао представљати само један од корака који би довео до укупне релаксације односа, а чиме би се коначно учинио извесним или изгледним састанак између лидера Сједињених Америчких Држава и Ким Џонг Уна“, указује Липовац.
https://rs.sputniknews.com