Као да је уопште потребан доказ ратом распомамљеним НАТО владама са којима смо имали посла у случају злочиначке агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године!
Британска премијерка нам је ових дана и недеља демонстрирала прототип западне лажљивости у потрази за разлозима за рат. Путем глобалних медијских сила ББС-а и СНН-а у свет су одаслате тврдње које угрожавају мир,тврдње чији се једини циљ изгледа састоји у томе да се организује конфликт у рат против једног суседа Европе коме намећу омчу од краја Хладног рата. Шта предстоји Европљанима појаснио је британски командант генералног штаба, генерал Ник Картер, рекавши да британске снаге неће напустити Немачку 2019., како је иначе договорено. У ишчекивању рата са Русијом Немци треба да мирнo прихвате сазнање која ће земља да нестане са карте.
Из године у годину, из дана у дан владе НАТО и ЕУ држава стартују посебне програме са циљем да прикрију праксу завера и пласирања Fake News и да је добрих дведесет година једини инструмент владавине Запада постала циљана лаж као у случају огавних ратова у Авганистану, Сирији, Либији или на неком другом месту на Земљином шару. Свако онај ко себе види у уставној стварности „Бонске Републике“могао би само да завапи када види на колику је дословно псећу оданост спремна “Берлинска Република“ у концерту европске зависности. У најновијем традиционалном указу Бундесверу савезна влада је једино испустила да саопшти да – после признања Герхарда Шредера о немачком учешћу у једном рату којим је прекршено међународно право – захтева од немачких војника да јурцају наоколо како без устава тако и без закона о војсци под руком.
А шта је са медијима? Они су годинама деградирани од некада поносних и угледних медијских кућа у пуке трансмиторе, улагујући се оној НАТО-политици која се више не придржава ни сопственог уговора.
A, британска премијерка? Шта је са њом? Све до немачких медија пренет је утисак да се све тачно зна, али да не сме да се саопшти због страха од сопственог министра спољних послова. Шта друго ако ово није „пракса завере“ највећег степена перфидности. Пре него дође до даље ескалације против Москве понашање британске премијерке већ сада рађа два плода који се усмеравају против још увек постојеће базе заједништва на Западу: због крајњег опреза нећемо ни моћи нити ћемо смети да посумњамо у истраге британске полиције и парвосуђа. То је довољно лоше, али су још горе последице по Међународну организацију за хемијско оружје у Хагу. Не само зато што је истрага, која је спроведена у Холандији у случају језивог обарања авиона у Украјини, представљала изругивање европским правним стандардима. Перфидност британског поступања неће имати обзире према организацији за хемијско оружје. Да би докрајчили Русију у Лондону се неће ни од чега уздржавати .
Од Тонија Блера знамо шта је Лондон у стању да приреди када жели рат. Све и да је намера британске премијерке само у томе да појачава сталну паљбу на председника Трампа како сусрет између њега и председника Путина не би нашао пут у историјске књиге. Лондон – то значи: много је и то што вам је живот мио.
Превод са немачког Бранка Јовановић