Случај Скрипаљ и учешће Клинтонове у дискусији о «Новичоку»

У слуцају Скрипаљ, постоје неки додатни детаљи о „Новичоку“.

Детаљи о нервном агенту „Новичок“ објављени су у књизи Владимира Мирзаианова, написаној 2007. године, од стране совјетског научника који је затражио азил у Сједињеним Државама.

Након објављивања, Сједињене Америчке Државе и Велика Британија су активно потиснули дискусију о књизи и нервном агенту „Новичок“. Документи америчког Стејт департмента објављени од Викиликс-а показују да је тадашња државна секретарка Хилари Клинтон упозорила је своје дипломате да не причају о новинарки и да не разговарају о овом питању ако се појави на разговорима о контроли хемијског оружја.

„7. Ако учесници у АГ-у постављају питање књиге „Државна тајна: погледи инсајдера о руском програму о хемијском оружју“, Вира Мирзаианов, представник би требао: – Пријавите све случајеве када је тема подигнута.

– Изразити незадовољство овим проблемом.

– Спречити дискусију о питањима, наговештавајући да се ово питање „боље препушта експертима у престоницама“. “

Такозвана група нервних агената „Новичок“ развијена је 1970-их и 80-их година од стране Петра Кирпишева и Владимира Углева у оквиру совјетског програма, под именом „Фолиант“.

Касније, развојни тим пренио је пројекат на професора Леонида Ринка за даље развијање супстанци које ће их учинити погодним за употребу као војно оружје. Али Совјетски Савез је срушио и престао да плаћа своје научнике.
Камин је тајно произвео малу дозу једног агенаса и продао га Летонском мафијашу. Током 1995. године отров је коришћен да убије руског бандит банкера и његовог секретара у Москви.

Ринк је издао још неколико доза и продао их. Њихова локација је непозната, али такве супстанце су вероватно нестабилне и вероватно ће изгубити свој ефекат.

Још један научник у овим лабораторијама, хемијски аналитичар Вил Мирзаианов је упућен да идентификује цурење. Знао је о програму „Фолиант“ и развијеним агенцијама „Новичока“. Почетком деведесетих, говорио је о њима, прогониле су га власти, а 1996. године му је било дозвољено отићи у Сједињене Државе.

Године 1997. Руска Федерација и друге државе бившег Совјетског Савеза приступиле су Конвенцији о хемијском оружју и уништиле своје залоге хемијског оружја. Један производни и испитни центар за агенте „Новичок“ био је у Нукусу у Узбекистану. САД су 1999. године помогле у елиминацији овог предмета.

2008. године Мирзаианов је објавио књигу о својој историји и хемикалијама развијеним у оквиру Фоилант програма. Књига садржи хемијске формуле нервних агенаса.

Данас Мирзаианов живи у Принстону, у Њу Џерсију.

Књига је створила нови интерес у међународној заједници хемичких научника. Људи повезани с Конвенцијом о хемијском оружју (ЦВЦ) и Организацијом за забрану хемијског оружја (ОПЦВ) веома су заинтересовани за ово питање. Да ли је постојала нова „четврта генерација“ хемијског оружја која се лако може направити из слободно расположивих индустријских ресурса? Наравно, америчке дипломате укључене у напоре за контролу наоружања и ОПЦВ су то питале.

Документи америчког Стејт департмента које је објавио Викиликса предвиђају да су САД и Велика Британија покушале сузбити било какву дискусију о књизи. Из ових докумената америчког Стејт департмента сазнајемо о неколико састанака у марту и априлу 2009. године, убрзо након разговора о овој теми Мирзаиановој књизи „Новичок“.

Америчке дипломате у Хагу затражиле су од ЦИА, Савета за националну безбедност и од Стејт Департмента да реагује на питања о Мирзаиановој књизи.

Следећи извештај америчке делегације након састанка аустралијске групе не помиње „Новичок“ у књизи.

Горе наведено није једино учешће Клинтона у случају „Новичок“ и тровању Скрипаља. Председничка кампања Хилари Клинтон платила је британској компанији Орбис за стварање „прљавог досијеа“ о Трумпу и његовим наводним везама са Русијом.

Ирански научници синтетизовали су пет неуро-паралитичких агенса Новичока. Синтеза је извршена на микро-скали како би се смањили ризици.

Сви тестови показали су добар резултат, што одговара очекивањима.

Из овога следи да није само Русија могла да створи „Новичок“, како тврди Тереза Меј.

Источник