Погибијом Инеса Миџића и Насера Арнаута у Сирији, бројка убијених држављана БиХ на сиријским ратиштим од када је фронт отворен на страни радикалних исламиста нарасла је на 54, званични су подаци Министарства безбедности.
Ипак, са овим подацима се не слажу експерти, који тврде да је бројка погинулих држављана БиХ у Сирији више од 80. Даље у Сирији је остало званично још преко 100 држављана БиХ да ратује и очекује се да у неком наредном периоду они покушају да се врате у БиХ.
Драган Мектић, министар безбедности БиХ, каже, за „Новости“, да је број 54 тачан и да за све те погибије је била потребна потврда из неколико обавештајних извора.
“ Константно поредимо податке са међународним обавештајним агенцијама како бисмо тачно знали шта се догађа са држављанима БиХ у Сирији. Често се у јавности износе паушалне оцене и то није добро јер ако немамо праве информације са терена, онда је све у домену спекулација“ – каже Мектић.
Он додаје да безбедносне службе прате све шта се дешава у Сирији и да су добиле и информације да се 20 особа са држављанством БиХ налази у разним камповима по Сирији и да су с њима и деца коју су добили у Сирији.
„У току су провере ових информација јер сугеришу да ове особе сада желе да се врате са децом у БиХ. Ми морамо сада да урадимо све безбедносне процене и да видимо како да делујемо по овом питању“ – каже Мектић.
С друге стране, експерт за борбу против тероризма Џевад Галијешвић каже, за „Новости“, да је велики проблем БиХ читав државни безбедносни сектор који нема јасан план шта да ради са држављанима БиХ који су отишли да ратују у Сирији на страни радикалних исламиста.
„У БиХ се већ вратило око 100 бораца. Њих 12 је добило правоснажне пресуде, истраге се воде у још 40 случајева, а остале нико и не помиње. Значи ми у БиХ имамо више од 40 бораца из Сирије који се слободно шетају“ – истиче Галијашевић.
Галијашевић додаје да је безбедносно питање шта ће бити са ратницима у Сирији који се желе вратити у БиХ с породицама.
„С једне стране, то је хумано питање јер имамо децу, а с друге да ли БиХ прима радикалне породице које ће сутра бити спремне на терористичке нападе у БиХ“ – истиче Галијашевић.
Према његовим речима, кључно питање код повратка држављана БиХ из Сирије је шта би то држава БиХ добила њиховим повратком.
„Ако се у БиХ врати неко ко је био спреман да погине за радикални ислам и ви њему дате годину дана условног затвора, па да ли смо ми решили тај проблем? Наравно да нисмо, већ смо ту особу „наградили“ за његово ратно учешће у Сирији. Уколико безбедносне службе и читав правосудни систем у БиХ желе да буду озбиљно по овом питању, онда особама које су ратовале по Сирији треба одрезати много веће казне“ – истиче Галијашевић.
Посебно питање је, додаје, зашто се у Сирију одлазило, ко је то организовао и финансирао. И како је 300 џихад–ратника могло преко сарајевског, загребачког и бечког аеродрома „неприметно“, и без икакве санкције, да иде и враћа се по изманипулисану децу у БиХ.