Шефица ММФ-а Кристин Лагард предлаже стварање специјалног фонда за случај кризе у еврозони. Међутим, ако дође до стварања оваквог фонда, Немачка би, на пример, требало да уплаћује 11 милијарди евра годишње. ММФ неће спасти евро, већ је ово само још један корак даље ка диктатури ЕУ, сматра немачки економиста Марк Фридрих.
„Шефица Међународног монетарног фонда је Францускиња“, објашњава за Спутњик Марк Фридрих, шеф консалтинг компаније „Фридрих и Вајк“.
„Сада се Лагардова понаша као њен земљак Емануел Макрон. Она је поставила циљ да спасе ЕУ и еврозону. Они делују на исти начин, не заборавимо да су обоје бивши банкари и да се добро познају. Њима не би сметало да Немачка постане ’шампион у давањима‘. Мени делује да је све ово унапред осмишљена игра. Они се једноставно очајнички труде да евро опстане, али упоредо са тим ово је само још један корак ка диктатури ЕУ. Надам се да ће се немачки политичари супротставити овој идеји, јер евро се ионако већ одавно не може спасти. Нада последња умире, али…“.
Немачка би требало да уплати 11,4 милијарде евра
План Лагардове предвиђа да свака држава годишње у „фонд спаса“ уплати по 0,35 одсто свог БДП-а. За Немачку би то значило 11,4 милијарде евра. Ако би у будућности у некој од држава еврозоне дошло до економске кризе, та држава би аутоматски добила помоћ у милијардама.
Међутим, по мишљењу Фридриха, независно од тога да ли ће се планови ММФ-а реализовати или не, то неће променити чињеницу да би јединствени пројекат и монетарни експеримент под именом „евро“ требало ускоро окончати.
Key steps to strengthen the #euroarea: developing the capital markets union, improving the banking union, and creating a new central fiscal capacity. https://t.co/AgL2OgmDVQ pic.twitter.com/geogf4GyJP
— Christine Lagarde (@Lagarde) March 26, 2018
Евро систем не функционише
О томе да евро не функционише сведоче, према Фридриховим речима, управо економски показатељи: евро је, као и раније, превише слаб за Немачку и превише јак за државе еврозоне у Јужној Европи.
„Овакав однос снага се неће променити у будућности. Наравно, предузимају се покушаји да се ситуација побољша и спасе. Могуће да ће неки од корака бити мање или више успешни, али у коначном исходу — евро ће бити укинут. И све ове играрије ништа заправо не значе и не мењају. Само се ради о томе да се ’добије на времену‘, али принципијелни проблеми лоше структуре се не решавају“.
Корак ка диктатури ЕУ
Након увођења европског система заштите улагања, грађани ће заправо морати да повуку свој новац са рачуна. И онда нас само корак дели до пропасти неке слабе шпанске или италијанске банке. Тада ће неко други морати да плати туђе дугове, и то ће највероватније бити Немци.
„За чување имовине, боље је ипак имати некакве конкретне материјалне вредности“, предлаже Фридрих, и у том смислу помиње криптовалуте.
Што се тиче Европе, прогноза није утешна
„Све води ка великој диктатури: заједнички министар финансија, један буџет, заједничка војска. Иако је све заправо из домена фантазије, евро-чиновници ће се својски трудити да то остваре. Није тешко предвидети куда све то води. Ево, нама су сад у Немачкој одузели део права јер су неки закони ЕУ стали изнад нашег националног законодавства. То што се сад код нас дешава би требало да уплаши грађане, јер је то потпуно недемократски. Ово што они раде јесте увођење некакве ’супердржаве‘ на мала врата. И то је све савршено нелегитимно“, закључује немачки економиста.