Београд још вага у ком ће формату Србија бити заступљена на Самиту Европска унија – Западни Балкан, који се одржава 17. маја у Софији, јер су се промениле околности, па су, осим Шпаније, и Румунија и Кипар близу одлуке да не присуствују главној дискусији на скупу.
Ове три чланице ЕУ, које не признају Косово за државу, не желе да буду за истим столом са представником Приштине, нити да се са њим нађу на заједничкој фотографији која је уобичајена за овакве конференције. Како сазнају „Новости“, истовремено, ЕУ очекује да наша земља има свог представника на скупу у Софији.
Шпанија, Румунија и Кипар могли би да прибегну плану Б, па да њихови званичици буду само на радној вечери, планираној дан уочи самита, док би их сутрадан на конференцији представљале неке друге чланице. Таква пракса није новост унутар Европске уније, јер је могуће да једна чланица заступа и став неке друге. Али, овде је проблем што унутар ЕУ не постоји заједнички став о теми као што је Косово, па је питање ко би иступао у име Шпаније, Румуније или Кипра.
Иако до амбициозног самита има још месец и по, у Бриселу су већ сада у невољама како да сроче финални текст, баш због третмана лажне државе Косово.
Већ смо почели припрему финалног документа, што је доста неуобичајено. Разлог за то је што међу чланицама морамо да усагласимо различите сензибилитете, с обзиром на супротне ставове по питању статуса Косова – каже за наш лист извор из врха Европског савета који директно учествује у припремама за самит.
Прошле недеље, на Радној групи за проширење, почело је одмеравање речника који би задовољио свих 28 чланица, а све остале теме, као што је припрема за отварање нових поглавља у приступним преговорима, у овом тренутку стављена су у други план.
Очекује се да ће бити примедаба, као и код недавног усвајања Стратегије о проширењу и да ће се до последњег момента водити рачуна о сваком детаљу завршне декларације.
Сваку реч кроз лупу ће посматрати најпре Шпанија, која је од каталонског случаја зацементирала свој ионако чврст став, али и све остале чланице које не признају једнострано проглашену независност Косова, поручује наш саговорник.
Све ово Бриселу задаје велику главобољу, јер је намера била да се у Софији пошаље снажна и уједињена порука у односу на цео регион. Заједничком декларацијом, подсетимо, требало би да се политички потврде гаранције из Стратегије.
Циљ је да се нагласи да сви са Западног Балкана имају своје место у Европској унији, али тако да се заобиђе помињање непризнате државности Косова, с тим што у ЕУ не примају регионе. У Стратегији проширења је то јасно избегнуто, пре свега на инсистирање Шпаније, а Приштина тада није била задовољна.
РАЗМАТРАЈУ И ПОГЛАВЉА
Радна група за проширење је протекле недеље почела разматрање још једног поглавља – 18, које се односи на статистику. Три области су одраније у поступку, девет (финансијске услуге), 13 (рибарство) и 33 (финансијске и буџетске одредбе), док је Влада Србије усвојила преговарачку позицију и за поглавље 17 (економска и монетарна унија).
Д. Р. Ђ. – Г. Ч.
http://www.novosti.rs