Главни циљ медијске офанзиве групе ККР, на чијем челу се налази бивши директор ЦИА Дејвид Петреус, која је последњих година купила неке од кључних медијских „играча“ у земљама бивше Југославије, јесте куповина утицаја.
То је кључ који објашњава огромне инвестиције које из годину у годину доносе само губитке.Ово је закључак истраживања објављеног на француском порталу „Опсерваторија новинарства“, које се бави „медијском хоботницом“ којом управља Петреус.
У тексту се наводи да се повратак инвестиције ККР у балканске медије не назире, а да чак и СББ и хрватска Нова ТВ бележе губитке. Аутори истраживања наводе да је тешко да би се неки деоничар обрадовао таквом пословању инвестиционог фонда у који је уложио новац.
С друге стране, међу Петреусовим познанствима у Билдербергу већ би се нашао понеко коме би то могло одговарати – закључује се у тексту на порталу „Опсерваторија новинарства“.
„Медијски узлет“ Петреуса започео је после догађаја због којих је окончана његова каријера у ЦИА. Године 2012. био је приморан да поднесе оставку после открића да је љубавници одавао државне тајне. Осуђен је условно на две године затвора и на новчану казну од 100.000 долара. Шест месеци касније постао је висококотирани функционер у систему ККР.
До 2016. године, Петреус, који се помињао и као могући државни секретар у Трамповој администрацији, постао је партнер у том инвестиционом фонду. Прву велику инвестицију у источној Европи ККР је остварио куповином „Јунајтед групе“, у чијем су саставу српски СББ и „Телемах“, главни кабловски оператер у Словенији и БиХ.
Поред њих, у „Јунајтед групи“ су били „Тотал ТВ“, „Нет ТВ плус“, „Јунајтед медија“ (Спорт клуб, Синеманија, Ултра, Мини ултра, Лов и риболов) и „ЦАС медија“.
Већ следеће године преко „Јунајтед групе“ купили су естрадни гигант „Гранд продукцију“, а касније и 49 одсто удела у власништву портала blic.rs.
Најзад, покренули су и сопствену телевизију Н1, као ексклузивног региналног партнера Си-Ен-Ена.
Оснивање телевизије изазвало је контроверзе, јер су на тај начин обједињене дистрибуција и продукција медијских садржаја. Дотадашњи прописи забрањивали су дистрибутеру да буде и произвођач садржаја. Међутим, у августу 2014. изгласан је нови закон који је то омогућио, а неколико месеци касније основана је телевизија Н1.
Следећи велики потез и преседан ККР је направио куповином слованачког „Тушмобила“, опет преко „Јунајтед групе“. До тада је било незабележено да кабловски оператер купи оператера мобилне телефоније. Прошле године откупио је ЦМЕ у Хрватској и Словенији, у чијем су власништву најгледанији хрватски канал ТВ Нова и популарна словеначка ПОП ТВ. У међувремену, наставили су да „усисавају“ конкуренцију, укључујући и кабловског оператера ИКОМ.
Власничком стуктуром „Јунајтед групе“ бавило је слованачко „Дело“ у чланку под називом „На тамној страни Телемаха“. Главни јунак тог истраживања био је Драган Шолак, који је 2000. године у Крагујевцу основао локалног кабловског оператера КДС. Прва велика инвестиција коју је КДС привукао била је вредна десет милиона долара, од СЕЕФ, којим је управљао „Бедминстер капитал менаџмент“ Џорџа Сороша.
Његова фирма брзо је напредовала и прерасла најпре у СББ, а затим у „Јунајтед групу“. Шолак је остајао у директорској позицији, а Словенци су открили и да је задржао 20 одсто акција преко фирме Gerrard Enterptises са острва Ман. За Шолака се наводи да поседује приватне авионе, вилу на Женевској језеру и терен за голф који је припадао краљу Југославије.
Шолак се, према писању „Опсерваторије новинарства“, појављује и у депешама „Викиликса“. У једној, из 2007. године, посвећеној СББ, наводи се да овај оператер „послује у непријатељском окружењу“. Тадашњи амбасадор Мајкл Полт преноси Шолакову забринутост Вашингтону и истиче напоре америчких дипломата и инвеститора да реше тај проблем, односно да спречи доминацију „Телекома“ који „користи агресивне тактике и политички утицај“ како би обезбедио монополистички положај.
Иначе, Полтов претходник у амбасади, чувени Вилијам Монтгомери био је пословни партнер Брента Садлера, председника Н1, а у време бомбардовања, дописника Си-Ен-Ена из Београда. Њих двојица су били сувласници консултантске куће „МСМ и сарадници“ заједно са Гораном Матићем, југословенским савезним министром за информисање у време НАТО бомбардовање.
Бомбардовање је веза и са више пута поменутим Петреусом. Како се наводи на француском сајту, Петреус је 1999, као ађутант, помагао генералу Хјуу Шелтону, начелнику Здруженог штаба оружаних снага САД, у планирању и координацији бомбардовања. У региону је остао присутан и 2001. и 2002. године, када је био заменик начелника мисије СФОР у БиХ, као и заменик команданта тајне противтерористичке јединице задужене за хватање хашких оптуженика.
Како се наводи у тексту „Опсерваторије новинарства“, од тада је постао главни заступник преоријентације армије САД. Идеја је била да треба преместити тежиште с конвенционалног рата на борбу против побуњеника под слоганом „Задобити срца и умове“.
Своју доктрину изнео је у војном приручнику који је објавио 2006. године. Ту је навео да под задобијањем срца подразумева убеђивање становништва да је успех борбе против побуњеника у њиховом најбољем интересу, а када говори о уму, мисли на уверавање да сила може да их заштити и да нема сврхе да се опиру.
„Запамтите да ни за једно није битно да ли народ воли трупе. Важан је прорачунати лични интерес, а не осећања“, пише у Петреусовом приручнику.
Француски генерал Морис Дријар је Петреусову крилатицу о срцима и умовима назвао репресивним мерчендајзингом над становништвом. Сам Петреус је, и након напуштања војне службе и ЦИА, изјављивао да је сајбер простор сасвим ново бојно поље, а залагао се и за већу контролу интернета.
Данас се велики део интернет-саобраћаја на Балкану одвија управо преко провајдера који су у Петреусовим рукама.
ПРВА АРМИЈА БОТОВА
НА сајту „Опсерваторија новинарства“ наводи се да је Петреус 2010. године регрутовао прву армију ботова на интернету. Тада је, како пишу, објавио јавни позив за програм за управљање интернет-идентитетима, који би омогућио да 50 корисника употребљава 500 лажних налога. Неколико година касније многобројни новинари ће се окомити на сличне активности Русије, али ће зачетнички амерички пример по правилу бити прећуткиван.
ДОКТОРИРАО НА ПЕРЦЕПЦИЈИ
Петреус је током војне каријере био посвећен изучавању перцепције. На Принстону је одбранио докторску дисертацију која је почињала речима: „Тешко да је ишта у међународним односима важније од историјских слика и перцепција које људи носе у главама.“
http://www.novosti.rs