10. дан (2. април)
Током напада на Куршумлију погинуло је 13 цивила и оштећено око 500 цивилних и религијских објеката као што су манастир Пресвете Богородице и Светог Николе из XII века. Крстарећим пројектилима погођене су зграде републичког и савезног МУП у улици Кнеза Милоша. Избио је пожар у непосредној близини Гинеколошко-акушерске клинике и психијатријске болнице „Лаза Лазаревић“.
Представници НАТО су саопштили да ће наставити ваздушне нападе на Југославију, чиме су одбацили захтев Ватикана и Светског савеза цркава да прекину агресију на СР Југославију у време католичког Ускрса. Шеф руске дипломатије Игор Иванов је изјавио да НАТО ужурбано припрема копнене операције на КиМ. Шеф британске дипломатије Робин Кук је изјавио да ће НАТО „интензивирати ваздушну кампању“ у СРЈ, али да неће слати копнене трупе. Албански председник Реџеп Мајдани је позвао НАТО да стационира своје војнике на тлу Албаније.
Председник СРЈ Слободан Милошевић је примио заједничку делегацију руске Државне думе и Парламента Белорусије коју предводи потпредседник руске Думе, Сергеј Бабурин. Делови обореног америчког авиона Ф-117 су предати Русији. Министар одбране СРЈ Павле Булатовић је затражио војну помоћ од Русије и Белорусије.
Начелник Генералштаба руске војске Анатолиј Квашњин је изјавио да је пружање војне помоћи Југославији „могуће, али да зависи од ситуације“. Око 80 руских верификатора напустило је ОЕБС-ову Косовску верификаторску мисију и вратило се у Русију. Руски ратни брод „Лиман“ је испловио из луке Севастопољ на путу за Јадранско море. Високи комесар Уједињених нација за избеглице, Садако Огата, саопштила да је најмање 230.000 Албанаца с КиМ избегло из покрајине у последњих десет дана. Албанија је упутила апел за помоћ избеглицама.
11. дан (3. април)
У 19 часова и 55 минута у Новом Саду срушен је Мост слободе који је повезивао Нови Сад са Сремском Каменицом. Најмлађи од три новосадска моста, Мост слободе био је на целом Дунаву мост са највећим распоном.
У време када је саграђен, представљао је светски рекорд за овакав конструктивни систем. Грађен по идејном пројекту архитекте Николе Хајдина, мост је имао конструкцију дугу 1.312 метара и широку 27,60 метара, са шест коловозних и две пешачке траке. По својим просторним, функционалним и естетским вредностима, Мост слободе представљао је фактички и симболични корак Новог Сада у 21. век. У моменту када су испаљени пројектили, на мосту се у том тренутку налазило више аутомобила и пешака. На срећу нико није страдао, два човека су рањена, а заробљене на мосту и рањенике спасао је својим чамцем алас Велимир Веља Теодоровић.
zlocininadsrbima.com