Каква је судбина криптовалута?

Док се трговина виртуелним новцем шири светом и док милиони „биткоин рудара“ маштају о брзој заради, а Словенци су чак подигли споменик биткоину у Крању, компанија „Гугл“ је одлучила да од јуна забрани онлајн огласе којима се промовишу криптовалуте.

Исто су након „Гугла“ одлучили и у Твитеру, пре неколико дана, а стручњаци оцењују да је то мудар потез, али постављају питање економског интереса „Гугла“ у целој причи.

Пре „Гугла“, почетком године и Фејсбук је ставио „у спам“ фолдер све што има везе са криптоманијом, док се светска елита не договори како да третира „ново дете“ у монетарној економији света.

Недавно се огласила и директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристин Лагард, која је поручила да владе и централне банке широм света морају да сарађују на изради регулатива за крипто-активе како би се спречило да оне постану ново средство за прање новца и финансирање тероризма.

Стручњаци у Србији кажу да је потез „Гугла“ да забрани оглашавање и промоцију криптовалута, као и модела ИЦО, добар потез ове компаније срачунат на то да се спрече евентуалне злоупотребе у тој брзо растућој индустрији.

„Појавио се велики број превара у том сектору. Статистика од прошле године до сада показује да је чак 60 посто свих ИЦО пројеката наводно пропало“, каже директор Центра за економска истраживања Београд Никола Корбар.

Иницијална понуда новчића (ИЦО – инитиал цоин офферинг), којом се „гура“ на тржиште нова криптовалута, модел је какав се виђа на берзама широм света кад се нека од компанија одлучи да постане „јавна“.

Корбар објашњава да ИЦО пројекти нису заиста пропали, већ су мале групе људи искористиле те пројекте за брзо стицање великих сума новца.

Нико са сигурношћу, осим највећих „акционара“ коина на свету, не зна тачну бројку колико људи тргује е-новцем у свету, док се у Србији процене крећу од неколико стотина до чак десет хиљада грађана.

Народна банка Србије је више пута упозоравала јавност да виртуелне валуте не представљају законско средство плаћања у Србији, те да у том смислу не може да гарантује за коришћење виртуелних валута, улагање у њих, као ни за њихову вредност.

У Београду и Новом Саду су постављена два аутомата преко којих је могуће купити и продати криптовалуте, а најмањи износ за куповину биткоина је у вредности од 5.000, а за лајткоине и Итиријум 2. 000 динара.

Поред нестабилности ове младе валуте и немогућност да се она контролише, оно што највише брине међународну заједницу је чињеница да се стотине милиона неконтролисаног новца „врти“ и да он може послужити за финансирање тероризма и трговину оружјем.

www.novosti/Танјуг