Православне цркве обележавају Велики четвртак, успомену на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и његових ученика, један од најзначајнијих дана у току Велике или Страдалне седмице, када је установљена света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова“.
Затим је узео чашу вина и додао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха“.
Христове речи се на Велики четвртак понављају на литургијама пре причешћа верника, по узору на прву причест Христову и његових апостола.
Празник је један од дана одређених за причешће верника, који су поштујући православни канон „постили на води“ најмање пет последњих дана.
На литургијама се верници причешћују хлебом или нафором – телом Христовим и вином које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.
Народ верује да и највећим грешницима који се причесте на данашњи дан бивају опроштени греси. После литургије је дозвољено јести на уљу и попити нешто вина.
Велики или Часни или Васкршњи пост траје шест недеља, а они који се придржавају правила поста прве и последње недеље не једу чак ни рибу, већ другу посну храну припремљену на води, без уља.
Веровања и обичаји
За Велики четвртак у народу постоје разна веровања и обичаји. У манастир Троношу сељаци из оближњих села доносе на овај дан велику свећу, тешку више десетина килограма, од чистог воска, која се пали током читаве године, док се не донесе следећа.
Овај дан се у неким крајевима слави као слава орача. Они оду до њиве са запрежном стоком, али не раде ништа. Нема весеља већ само окупљање.
Код неких православних народа данас се боје ускршња јаја или се бар почиње са тим. Код Руса се на овај дан умеси ускршњи слатки колач, пасхални кулич.
Православне цркве на Велики четвртак обављају мироварење. Миро се кува три дана, од понедељка до среде, у казанима у које се стављају освећена вода, чисто вино и маслиново уље, а потом разна уља, смоле, биљке и мириси.
Код нас се користи тридесетак састојака. Њихов списак не мора бити увек исти, док Цариградска патријаршија користи увек око 60 материја. Током тродневног варења непрестано се чита Јеванђеље. Освећење се обавља на Велики четвртак.
Свето миро се шаље у епархије у земљи и ван ње. Само аутокефалне цркве имају право мироварења – то је уједно и симбол њихове самосталности.
РТС