Кровно удружење Хрвата који живе у Словенији упозорило је у својој изјави на нерешен статус те мањине и позвало извршну и законодавну власт те земље да подрже и омогуће уређење њеног уставноправног положаја.
„Упркос вишегодишњим настојањима, хрватској националној заједници у Словенији, као аутохтоној мањини, још увек нису уставно призната њена мањинска права. Република Словенија не уважава ни препоруке Већа Европе нити надлежних тела Уједињених нација, који су међународноправни темељ за заштиту права мањина у складу с највишим међународним стандардима”, наведено је у изјави коју су потписали Ђанино Кутњак, председник Савеза хрватских друштава у Словенији, и председници 15-ак културних друштава Хрвата широм Словеније које окупља то кровно удружење.
Својом изјавом о потреби регулисања уставног статуса хрватске мањине, како наводе, желе да упозоре ширу јавност на то питање, а извршну и законодавну власт Словеније у којој живе да подстакну да то подржи и омогући.
„Сматрамо да, као припадници националне заједнице која живи на територији Републике Словеније већ вековима и која тиме доказује вишевековну оданост Словенији и пријатељство и суживот хрватског и словеначког народа, заслужујемо признање, поштовање и подршку словеначке државе. У том погледу, чврсто смо уверени да би уређење положаја Хрвата у Републици Словенији као националне мањине допринело добросуседским односима две државе и помогло изградњи још чвршћих мостова пријатељства између Словеније и Хрватске“, истиче се у заједничком позиву хрватских културних друштава која делују у Марибору, Љубљани, Новом Месту, Копру, Велењу и другим срединама.
Својим Уставом из 1992. године Словенија је статус мањине с посебним правом на своје представнике у парламенту зајамчила само Италијанима који живе у граничном појасу с Италијом и Мађарима на североистоку државе, па они бирају свака по једног посланика у парламенту који броји 90 места. Посебан статус имају и Роми који имају право на свог већника у општинама где су бројније присутни.
Такав посебан статус заштите и мањинских права није зајамчен бројнијим мањинама с подручја бивше Југославије. Стандардно је образложење политичара да се ради о “новим” и “неаутохтоним” мањинама, односно резултату новијих миграција у прошлом веку, да би давање аутохтоног статуса једној таквој мањини довело до захтева других и да би за такав потез било немогуће обезбедити двотрећинску већину у парламенту, потребну за промену Устава.
Нерешен статус мањина које Словенија сматра неаутохтонима одражава се и на мањкавом финансирању њихових културних друштава и чувању и одржавању културног и националног идентитета те традиције, па је код њих присутнија асимилација.
То је присутно и код Хрвата, чији се број у Словенији према статистичким подацима прилично смањио у односу на крај 80-их година, када их је било 54.000 и кад су били бројно највећа мањина.
Према попису из 1991. Хрвата је у Словенији било 53.000, на попису из 2001. било их је 36.000, а према последњем попису из 2011. године у статистици нема тог податка, јер навођење народности није било обвезно, али се наводи да је Хрвата у Словенији у укупном становништву 1,8 посто, што значи око 35.000 људи.
Број Хрвата се са сваким статистичким пописом смањивао па су сада, иза Срба, тренутно на другом месту по бројности, преноси Хина.