Летонија почиње да припрема своју инфраструктуру за рат, јер њихове железнице и путни мостови тренутно нису прилагођени за пренос тешке војне опреме
Потребно је проценити спремност летонске инфраструктуре за преношење тешке војне опреме савезника, јавља Летонски радио.
Европа се креће ка стварању Европске одбрамбене уније, која би требало да се појави до 2025. године. Прошле недеље је Европска комисија (ЕК) објавила посебан акциони план за побољшање војне мобилности у Европи и шире. Како ЕК напомиње, тренутно је распоређивање војника и војне опреме из једне земље у другу дуги и тежак процес, а у неким случајевима је то чак и немогуће. О томе колико је лако или тешко савезничким војскама да помогну својим европским колегама у случају потенцијалне пријетње, Европа је размишљала крајем прошле године. У извештају који је објављен пре недељу дана, ЕК је открила озбиљне проблеме и припремила план за такозвану војну мобилност.
Тако је, током председавања Естоније Саветом ЕУ, извршена провера у осам земаља Северног и Балтичког коридора, укључујући Летонију. Утврђено је да на многим местима транспортна мрежа не би издржала војна оптерећења. Путеви и мостови, аутопутеви, железнице – нису погодни за превоз великих и тешких војних возила или оружја.
Сада све земље морају проценити усклађеност своје инфраструктуре не само са цивилним, већ и са војним потребама.
„То нас брине, јер су у Летонија распоређене НАТО снаге … Поставља се питање како побољшати војну мобилност. Потребно је пронаћи слабости и саставити акциони план, или уз финансијску помоћ самим земљама, или уз подршку Европске уније“, каже Андрис Кужнијекс, заменик шефа делегације Европске комисије у Летонији.
Нема потребе да иде далеко. Пре увођења пројекта Железнице Балтика пренос војног терета железницом, на пример, из Немачке у Литванију и Летонију није био могућ, због различитих ширина железничких пруга у Западној Европи и у нашој земљи. Сада би на граници морало да се претовари војна опрема са једнога на други воз, што би одузимало много времена. Нису дизајниранаи за кретање тенкова и неколико путних мостова.
Европска комисија жели да реши постојеће проблеме, али и да спречи будуће: на пример, приликом изградње новог моста његова висина и капацитет подизања морали би да испуњавају услове војске. Као што каже професор и директор Института за превоз Ајнарс Паеглитис, такве норме тренутно нису испуњене.
„Морамо да знамо тачно какав ће се товар превозити. Ако је тежак мање од 80 тона, онда многи мостови могу да издрже, ако је више – потребно је направити посебне руте. Али мостови код нас су у лошем стању, и немамо довољно новца да их поправимо“, подсећа експерт.
Војни план мобилности такође предвиђа поједностављење царинских процедура за превоз војске или војне опреме у оквиру ЕУ. Како је бивши командант Националне Војске Рајмондс Граубе рекао, мора се регулисати интеракција између војних и цивилних објеката.
„Такође се говори о томе како мобилисати националну економију. У многим земљама, ово питање је решено, а ми тек треба да решавамо. То је веома важно и може да уштеди новац. На пример, у миру, не треба куповати педесет багери у случају неке кризе. Међутим, 50 багера у земљи већ има – у приватним и јавним предузећима, у приватном власништву, тако да је потребно да се донесу правила којима би се у случају потребе решило питање компензације за коришћење технике.Легално користити, не отимати“, наглашава Граубе .
Балтичке земље су биле међу првим скренули пажњу Европске уније на проблеме у области војне мобилности, каже господин Латковскис, шеф скупштинског Одбора за одбрану и члан Савета за националну безбедност Летоније. Летонија је још прошле године изменила закон, којим се дозвољава да у случају војне претње НАТО и земље Европске уније оружане снаге могу слободно да преносе борбену опрему и оружје преко њихових граница.
„Имамо посебан оперативни план одбране Летоније, који је, наравно, тајни. Ми знамо са којом земљом можемо доћи у потенцијални сукоб … Сви наши прорачуни се односе на, не дај Боже, војни сукоб са једном специфичном земљом… Пример – војни сукоб, неопходно је покрити тенкове. tМорамо такође да добро размислимо, мењамо начин размишљања и пратимо како ће савезници пролазити Летонијом“, каже Латковскис.
„Питање у балтичким земљама је граница између Литваније и Пољске. Тамо је с једне стране Калињинградски регион, с друге стране – Белорусија. То је већ озбиљно питање – како пребацити војне снаге земаља НАТО-а, какве путеве ми имамо…, а сада, када је шест земаља НАТО-а разместило своје јединице у Адажи – управо они бирају путеве којима ће се кретати“, за укључује Латковскис.
До средине ове године земље морају проценити захтеве за војни транспорт. До краја године – разговарати о поједностављењу царинских процедура, а у лето наредне године дати извештаје о првим успесима имплементације плана.