Хрватска заштитница грађана Лора Видовић је у извештају за прошлу годину упозорила на већи степен социјалне дистанце и предрасуда према припадницима српске националне мањине и на опште погоршање радних права.
Према припадницима српске националне мањине присутан је већи степен социјалне дистанце и предрасуда, па и мржње, што доводи до нетрпељивости која не наилази на осуду у друштву, стоји у извештају хрватског омбудсмана за 2017. годину.
Лора Видовић истиче да се Срби колективно изједначавају с агресорима одговорним за рат због чега су изложени вређању, јавним прозивкама због мањинских права или позивима на насиље, па чак и нападима.
„Након више година унапређења односа између српске мањине и већинског народа, приметно је погоршање односа, јавних претњи и инцидената“, пише у извештају који је упућен Хрватском сабору.
Заштитница грађана истиче да су српски језик и ћирилично писмо стигматизовани, да су мањински садржаји на јавној телевизији гетоизирани у само две недељне емисије те да након напада на недељник Новости (гласило СНВ) „јавност није на примерен начин сензибилизирана о негативним утицајима говора мржње, нити информисана да и припадници националних мањина, као порески обвезници, такође обезбеђују буџетска средства која им се додељују те како је право на слободно, отворено и критичко новинарство вредност демократског друштва“.
Такође се упозорава на непоштовање Уставног закона о правима националних мањина, посебно у остваривању права на пропорционалну заступљеност међу запосленима у јавним телима, која је прошле године додатно смањена.
Удео припадника мањина у правосуђу и управи износи 3,34 одсто, што је двоструко ниже од удела у становништву, који износи 7,67 одсто, преноси гласило СНВ.
„Планови запошљавања, донети ранијих година ради постизања 5,5 одсто заступљености, били су сасвим неделотворни. Штавише, у времену за које су били донесени, њихов удео у укупном броју запослених додатно је смањен, што је међу припадницима мањина побудило сумње да су такве мере доношене само ради стварања привида о удовољавању захтевима за завршетак преговора о чланству у ЕУ, но без стварне амбиције да се заиста и остваре“, стоји у извештају.
Упркос побољшањима на тржишту рада, и даље недостају активне мере запошљавања рањивих група, посебно старијих људи, велике су регионалне разлике у незапослености, као и број уговора о раду на одређено време, рад без плате или уз плаћање на руке и неплаћени прековремени рад, наглашава се у делу извештаја који је посвећен радним правима, подручју из којег је заштитница грађана у прошлој години примила највећи број притужби грађана.
Танјуг