„Ствар Хитлерове сујете, његове личне освете”, изјавио је на суђењу после Другог светског рата немачки фелдмаршал Паул Лудвиг Евалд фон Клајст, описујући нацистички ваздушни напад на Београд, 6. априла 1941, почетак Априлског рата и окупације Југославије у Другом светском рату, чија ће 77. годишњица данас бити обележена.
Немачки бомбардери су тог 6. априла 1941, у четири наврата, бомбама засули уснули Београд. Тог недељног јутра у 6,30 смртоносни товари бомби су многе житеље престонице Југославије затекле на спавању.
Чак 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона)је послато да „казни непослушну „ Југославију. Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада.
Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.
Није само гађан насељени део града, у безумном чину освете гађани су Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром.
У порти Вазнесењске цркве и у Карађорђевом парку побијено је и рањено више стотина цивила који су тог јутра кренули на јутарњу литургију.
Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године.
То је једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата. Цео фонд од 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности, нестао је у пожару.
Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714, теже оштећено 1.888, а делимично оштећено 6.829 зграда, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.
Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 људи, док неке процене говоре о близу 4.000 страдалих. Бранећи небо над Београдом, погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука Југословенског краљевског ратног ваздухопловства.
Немачки авиони су тог 6. априла напали и Краљево, а у нападу на Ниш, 8. априла погинуло је око 600 људи. Шестоаприлско бомбардовање изведено је без претходне објаве рата.
За житеље престонице напад је представаљао изненађење, али не и за дипломатске кругове.
Последњих дана марта, женама и деци из британске амбасаде је наређено да напусте град, а 1. априла Немци и Италијани који су живели у Југославији почели су да се евакуишу из земље.
Дана 2. априла, немачки дипломатски кадар у Београду је драстично смањен.
Иако је одлука бомбардовању била донесена 27. марта, све до 5. априла није дат коначни налог за почетак напада.
Разлог је вероватно да су два дана раније југословенске власти прогласиле градове Београд, Загреб и Љубљану отвореним градовима, у ишчекивању могућег немачког напада.
Међутим, Хитлерова сујета повређена одбијањем Југославије да приступи Тројном пакту је била повређена.
Једна мала земља на Балкану се није повиновала жељама вође Трећег рајха и морала је бити уништена
„Чак и ако Југославија на пружи доказе о лојалности, она се мора сматрати непријатељем и стога се мора уништити што је пре могуће”, гласила је Хитлерова наредба.
Обележена 77. годишњица бомбардовања Београда
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и градоначелник Београда Синиша Мали су данас полагањем венаца одали почаст жртвама шестоаприлског бобмардовања у оквиру церемоније обележавања Дана сећања на почетак Другог светског рата у Југославији 1941. године.
Венци као и црвене руже су положени на спомен обележје у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању, која се налази на Новом гробљу у Београду
Лола Ђорђевић