Историјске и културне везе српског и руског народа, као и садашње стратешко партнерство Србије и Руске Федерације су теме који никада не губе актуелност ни на високом политичком нивоу нити у широкој јавности. Очигледно је да се сама жеља за развој сваке савремене сарадње, било економске, политичке или војне темељи на савезништву и пријатељству између две земље које траје вековима. Кроз ту перспективу постаје разумљивији и садашњи изузетан однос Срба према Русима, и супоротно.
Посебно место у тој свеобухватној теми заузима улога Русије у ситуацији око Косова и Метохије. Званична Москва се чвртсто држи поштовања територијалног интегритета Србије.
У дводневном трајању научног скупа у Рашки и Лепосавићу у организацији Института за српску културу Приштина (са привременим седиштем у Лепосавићу) о актуелној теми Српско–Руских односа у прошлости и садашњости говорили су научни радници из Србије, Републике Српске, и Русије – са Крима и из Ростова на Дону.
Одржано је више сесија научних предавања са циљем да се са становишта различитих нучних дисциплина сагледају историјске, религијске, друштвене, политичке и књижевне везе између Србије и Русије.
„Рашку за одржавање овог научног скупа изабрали смо, како због близине Лепосавићу, тако и симболички као центру прве српске државе. Стога смо захвални пре свега руководству ове општине за уступљени простор Центра за културу и Општине Рашка“, рекао је проф. др Драган Танчић, директор Института за српску културу Приштина-Лепосавић.
Научни скуп је отворила чланица Управног одбора Института за српску културу проф. др Јасмина Ахметагић.
„Оно што је нама било посебно значајно, то је чињеница да је поводом ове теме – Српско–Руски односи у прошлости и садашњости – цео колектив је био одушевљен. То показује колико је свеобухватна тема у питању.. и на колико смо начина у једном друштву, које је стално подељено између Истока и Запада, ипак повезани са Русијом“, нагласила је Ахметагићева и подсетила окупљене на речи чувеног руског писца Фјодора Достојевског да се „Руси гинући за Србију никада нису борили да је освоје“.
„То је један податак који игра велику улогу и код оних који су прозападно оријентисани“, смарта она.
Гости са Крима – др Татјана Сенјушкина, др Андреј Мохов, др Николај Вовк – говорили су о цивилизацијском идентитету као фактору политичког дијалога Русије и Србије, док је професорка из Ростова на Дону Наталија Муравјова представила своје виђење перспектива развоја сеоског туризма у Србији.
„Русија и Србија граде перспективне односе у економији, политици, култури, стартешком партнерству… На овом скупу треба дефинисати, са научног становишта, наш међусобни развој зарад обостраног напретка“, поручила је у свом предавању Татјана Сенјушкина.
Учесници конференције са српске стране – др Миодраг Гордић, др Иван Петровић, Мрс Предраг Гордић, говорили су о Перспективама опремања Војске Србије системима Руског порекла.
У име амбасаде Русије у Србији конефренцији је присуствовао шеф руске канцеларије у Приштини Андреј Лисовој.
У оквиру скупа одржане су две паралелне сесије научних предавања: језичко-књижевна и историјска, политиколошка, социолошка и културолошка где су учесници разоткривали све могуће аспекте веза између Србије и Русије. Говориници су посветили пажњу и косовско-метохијском питању, улози Русије у очувању тог дела српске територије као и повратку Крима Русији.
Између осталог, говорило се о осносу Руске православне цркве према проблеми положаја српских православних светиња на Косову и Метохији, српско-руским односима након враћања Крима.
Сва предавања биће сабрана у зборник радова „Српско-руски односи у прошлости и садашњости“ и биће отштампана до половине маја, речено је на скупу приликом затварања.