Низ болести укључујући рак код војних лица и цивила изазван деловањем осиромашеног уранијума, добио је назив „Балкански синдром“. Већ четврта по реду комисија Парламента Италије бави се истрагом врло узнемиравајућих симптома код италијанских војника.
Коначно је спреман завршни извештај рада свих комисија до сада, где се између осталог помиње да се рак плућа учестало јавља не само код војника, већ и међу српским цивилима који су били изложени последицама НАТО бомбардовања 1999. године.
Тим извештајем који је био званично представљен јавности у фебруару 2018. године, Парламент покушава да скрене пажњу јавности на нарушено здравље италијанских војника који су служили на Косову. Осим тога, резултати извештаја ће бити презентовани српским органима.
За Спутњик говори председник четврте истражне комисије Парламента Италије Ђан Пјеро Скану. Он истиче да извештај који је представљен 7. фебруара садржи не само бројна сведочења, већ и доказе који представљају резултат објективне истраге.
„Нажалост, због стицаја различитих околности ми не располажемо прецизним званичним цифрама поводом броја умрлих. Али истрага је показала да је због последица изложености осиромашеном уранијуму оболело неколико хиљада људи, а умрло 400. Нажалост, и те цифре су приближне, јер и даље радимо на пребројавању и оболелих и умрлих. Недопустиво је да се сматра да се ради само о смрти након изложености осиромашеном уранијуму, јер су ту по среди и други разлози. Ми се придржавамо мултидисциплинарног приступа у истрази. Дешава се такође да војници оболе услед изложености штетном дејству азбеста или наночестицама при експлозијама“, објашњава Скану.
Наш саговорник каже да је добио званичан позив српске парламентарне Комисије за здравље како би презентовао резултате делатности италијанских колега.
„Нисам могао да прихватим позив српских колега због законских ограничења, али сам позвао свог српског колегу у Рим. Током сусрета смо разменили искуства и мишљења. Председник српске комисије је одлучио да искористи резултате презентоване у нашем извештају, како би у Парламенту Србије покренуо поступак за спровођење идентичне истраге“, истиче Скану.
Због чињенице да Србија није чланица ЕУ, Италија је свој извештај послала у Европски парламент са идејом и жељом да се подигне свест о свим цивилима који су били изложени штетном утицају осиромашеног уранијума, без обзира да ли су грађани ЕУ или не, додаје италијански посланик.
Војни ресор Италије је резултате истраге парламентарне комисије окарактерисао као „неприхватљиве оптужбе“, са чим се Скану категорички не слаже.
„Ниједан орган државне власти, па макар то био и војни ресор, не може себи да дозволи да деловање парламентарног тела назива ’неприхватљивим‘. Постојећи облик демократије подразумева да не може бити ’неприхватања“ у случајевима када орган који су посредно изабрали грађани изда извештај као резултат свог рада“, резигнирано закључује Скану.