У згради председништва на Андрићевом венцу управо је почео састанак шефа руске Спољне обавештајне службе Сергеја Наришкина и председника Србије Александра Вучића.
Двојица саговорника договорили су наставак сарадње и активности у обавештајном и безбедносном сектору.
Сергеја Наришкина бије глас да је један од најбољих руских политичара, са огромним искуством у дипломатији и политици. Људи из његовог окружења га још описују као човека бритког ума, способног да се носи са најтежим задацима и да их у брзо решава. Да је сурови професионалац и човек од ауторитета.
Такође, за њега говоре и да је «Путинов човек од поверења».
У савременој хијерархији безбедносних служби његова функција се котира јако високо.
Савремена Спољна обавештајна служба РФ настала је после распада Совјетског Савеза, 1991. године, и прогласила је себе званичном наследницом Прве главне управе КГБ и Централне обавештајне службе СССР-а.
Коментаришући случај тровања двоструког шпијуна Сергеја Скипаља и његове ћерке 4. марта у британском граду Солтсберију, Сергеј Наришкин је рекао да је то била „гротескна провокација дрско режирана од стране британских и америчких обавештајних агенција“.
Говорећи на међународној безбедносној конференцији која је одржана почетком марта, у организацији руског Министарства одбране, Наришкин је рекао да је случај Скрипаљ последњи амерички покушај подривања Русије и личи на методе коришћене током Хладног рата.
Подсетимо председник Србије Александар Вучић је у интервјуу за руску телевизију „Русија 24“ поводом случаја Скрипаљ рекао да „Србија сматра да је немогуће оптужити Русију за тровање бившег руског обавештајца Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије без икаквих доказа“
„Србија осуђује коришћење хемијског оружја широм света, али без доказа немогуће је окривити Русију за тако нешто. Чак је и Европска унија донела одлуку да осуди Русију на основу британских тврдњи да постоји велика вероватноћа да је то учинила Русија. Тако не треба реаговати“, казао је Вучић.
Сергеј Скрипаљ и његова ћерка Јулија отровани су 4. марта у Солсберију, а британске власти, као и велики број држава ЕУ, САД и Канада, тим поводом окривиле су Москву.
С тим у вези велики број земаља одлучио је да протера руске дипломате, док је Русија то окарактерисала као непријатељски чин.
Србија је од стране страних амбасадора била изложена притиску да и сама протера руске дипломате али то није учинила.
текст : Лола Ђорђевић