У сенци драматичних догађаја у Сирији, непримећено је прошла вест да је у недељу поред Земље прошао један од већих астероида. Како је пренео портал „Спејс ведер“, који прати појаве у космосу, 15. априла је астроном Мајкл Јегер, посматрајући небо из Вивенкирхена у Аустрији, снимио астероид 2018.ГЕЗ како пролеће између Земље и Месеца, на удаљености 192.000 километара од Земље.
По тврдњи овог сајта, реч је о највећем познатом астероиду који је прошао тако близу Земље у историји опсервације неба!
– То га ставља у класу астероида који је у Тунгуској области у Сибиру, у јуну 1908. године, оставио праву пустош – наводи се на овом сајту.
– Примера ради, метеор који је пре пет година експлодирао на Уралском небу, са знатним последицама по Земљу, имао је пречник од 20 метара.
Осим тога, „Спејс ведер“ пише да је 2018.ГЕЗ примећен тек десетак сати пре него што се највише приближио земљи. Наводно га нису регистровале ни НАСА, ни руска нити кинеска свемирска агенција.
По речима Бранка Симоновића из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“, пролазак астероида поред Земље, међутим, није много значајан.
То да астероиди из правца Сунца који нису на време примећени прођу поред Земље није ретка ни необична појава – каже Симоновић. – Осим познатих астероида, којима су дате ознаке, имају познату путању и чије се кретање може пратити, овде се највероватније ради о „свемирском камену“ који није био познат раније. Примећен је непосредно пре него што се највише приближио Земљи. И да смо га приметили много раније, свеједно би прошао „како је наумио“ и не бисмо могли ништа да променимо. Мислим да је у овом случају више реч о жељи за сензационализмом него о важној астрономској појави.
Наш саговорник додаје да су процене о величини 2018.ГЕЗ веома непрецизне и подсећа да ни величина астероида који је пре равно 110 година пао у Сибиру никада није тачно утврђена.
– Тешко је проценити величину ових небеских тела, па су и овога пута димензије астероида који је у недељу прошао поред Земље процењене у широком распону – објашњава Симоновић.
У протеклих петнаестак година, нашу планету је заобишло барем шест астероида. Марта 2004. године, на 6.500 километара од Земље прошао је „камен“ пречника шест метара.
Три астероида „протутњала“ су током 2010. године – први на удаљености од 120.000 километара, други пролетео је изнад Земљиних вештачких сателита на 72.000 километара, тачно онолико колико су они изнад Земљиног екватора, а трећи, широк 22 метра, приближио се Земљи на 359.000 километара.
Наредне године мања космичка стена прошишала је крај Земље на растојању од само 5.470 километара. Исте године, астероид велик као аутобус прошао је 12.230 километара изнад наше планете.
Научници кажу да овако велики астероиди пројуре крај Земље, у просеку, сваких шест година.
АПОФИС
Научници Универзитета Чингхуа у Пекингу тврде да ће астероид Апофис можда ударити у Земљу 13. априла 2036. године и да ће имати разорне последице. Овај астероид је ширине 270 метара и тежак 46 милиона тона, а 2029. године ће први пут прићи Земљи на око 60.000 километара. То је, према Кинезима, време да се „камен“ нападне летелицама са Земље, док амерички научници, који такође осматрају Апофис, тврде да ће се он распасти сам од себе.
Астероид који је 1908. године експлодирао изнад Сибира сравнио је 1.000 квадратних киломатара шуме.
Детонација коју је изазвао два пута је обишла Земљину куглу. Руски научници предвођени Леонидом Куликом су 20 година касније нашли епицентар експлозије, али никада нису докучили шта се заиста догодило.
Е. В. Н/www.novosti.rs