Да би се избегли депортацију, мигранти и избеглице имају разне трикове. Према томе, представници тужилаштва у Штутгарту и Карлсруеу тврде да је број миграната који тврде да су чланови или подршка терористичким групама порастао најмање два пута.
„Такви поступци представљају велики терет за правосуђе“, рекао је министар правде Баден-Виртемберг Гвидо Волф.
„Стварно се надају да ће тиме добити нешто у процесу азила, признајући тако озбиљан злочин“, додао је Волф.
Према неким изворима, у овом тренутку, удео самоповезивања износи око половине сумњивих случајева тероризма у Немачкој.
Представник Министарства правде рекао је да су многи од ових случајева били интезивни, јер се већина наводних терористичких активности догодила у иностранству у земљама као што су Сирија, Ирак, Авганистан и Сомалија.
Тренд у Баден-Вурттембергу поклапа се са трендом у Саксонији, где је Себастиан Гемков, министар правде региона, изјавио да је у септембру прошле године регистровано најмање 36 случајева где мигранти тврде да су учествовали у таквим организацијама као што су исламска држава или ал-Нусра.
Избеглице чине око половине свих осумњичених за терористичке завере. Најодговорнији терористички напад догодио се на берлинском божићном тржишту у децембру 2016. године, а починио га је избеглица Анис Амри, што је довело до тога да критикују политику „отворених врата“ немачке канцеларке Ангеле Меркел.
breitbart.com