У Европској унији тек неколико гласова заговара да треба да се обустави проширење Европске уније, а последњи је то изрекао јуче француски председник Емануел Макрон.
Како је Макрон рекао за агенцију „Асошијејтед прес“, док се у ЕУ до краја не спроведу темељне реформе не сме бити проширења заједнице европских народа. Ипак, нагласио је да жели да земље Западног Балкана остану „усидрене“ на европском пројекту, али да није тренутак да се било која нова чланица прими у Унију.
– Подржаћу проширење само након продубљења и реформе наше Европе – рекао је Макрон.
Француски председник који се све више истиче као лидер на међународној сцени, истакао је да не жели Балкан који се окреће према Турској или Русији, али не жели ни да Европа која функционише са потешкоћама са тренутних 28 чланица, настави да галопира сутра са 30 или 32 чланице, по истим правилима.
Судећи по његовој изјави, не бих рекао да је Макрон рекао да се противи проширењу, већ да није да у овом тренутку дође до пријема нових чланова. Европска уније тренутно није у могућности за пријем нових земаља, а са друге стране ЕУ мора да се консолидује на релацији Париз-Берлин. Видели смо и на примерима мигрантске и економске кризе да није било заједничких реакција у Европи. Европска унија је тренутно у процесу Брегзита, што мора да реши уз друге проблеме пре него што отпочне пријем нових чланица – каже за „Блиц“ Драган Ђукановић из Европског покрета.
Како истиче наш саговорник, то не значи да земље Западног Балкана треба да одустану од европског пута.
Стратегија за чланство до 2025. године остаје, иако је амбициозан пројекат. Али, мислим да није неостварив.
Макрон није први политичар који је рекао да ЕУ не треба да настави проширење. Сличну реторику, али у популистичке сврхе употребио је лидер чашког покрета АНО (ДА) Андреј Бабиш, који се током кампање за парламентарне изборе залагао за обуставу проширења Еврпопске уније.Милијардер, којег пореде са америчким председником Доналдом Трампом, освојио је премијерски мандат у Прагу политиком да државу „треба водити као предузеће“. Његова популистичка реторика обиловала је антимигрантском кампањом и заустављањем проширења ЕУ. Ипак, утицај Чашке у кључним питањима ЕУ нема великог утицаја, сматра Ђукановић.
– У Чешкој смо имали председника који је био противник Европске уније. То ништа не мења, битно је шта се одлучи на линији Берлина и Париза – каже Ђукановић.
Пре Брегзита, бивши премијер Велике Британије Дејвид Камерон такође је био један од заговорника проширења Уније.
Током 2013. године чак је претио и ветом на проширење ЕУ. Његову политику подржавала је и актуелна премијерка острвског краљевства Тереза Меј, која је била министарка у Камероновој влади.
Разлози Британије за затварање европских врата огледали су се у приливу миграната, нарочито из Турске. Међутим, Лондон је данас на путу да напусти Унију.
С друге стране готово да нема политичара у Европи који се противи проширењу, чак и међу екстремном десницом.
Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер рекао је јуче да ЕУ мора да буде отворена за пријем нових чланова са Западног Балкана. С његовим ставом редом су сагласни водећи политичари у Европи, међу којима је и немачка канцеларка Ангела Меркел.
И аустријски десничар Ханс-Кристијан Штрахе који је са својом Слободарском партијом ушао у бечку владу подржао је Србију на европском путу. И мађарски премијер Виктор Орбан такође заговара пријем Србије у ЕУ
Мислим да ће процес сада бити много једноставнији када је јасно да Турска више није на дневном реду. Консолидације ЕУ, која је већ у току формирањем немачке владе и другим процесима, довешће врло брзо до дијалога између Берлина и Париза. С друге стране међу популистичким покретима који су ојачали у Европи има и противника Уније. Тренд је у Француској рецимо заустављен у Француској победом Макрона на изборима прошле године, али ће са популизмом Европа морати да настави да се бори. Потребно је јавном мњењу предочити бенефите чланства у заједницу – каже за „Блиц“ Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику.
https://www.blic.rs