Усмеривши поглед ка историји међудржавних односа, приметна је константна заинтетесованост Уједињеног Краљевства за унутрашње прилике Русије. Такође, значајна пажња лондонских дипломатских кругова односи се и на унутрашње прилике мањих држава које одржавају различиту врсту сарадње са Русијом.
Слободарска традиција, снага а нарочито огромна природна богатства представљају факторе које просторе „Нове Византије“ постављају у центар интересовања западне дипломатије.
Историјске чињенице почетком XX века упућују нас на име Сер Џорџ Бјукенен. Име многима ништа не значи, али ако кажемо, односно напоменемо да је наведени господин био Амбасадор Уједињеног Краљевства у времену Руског царства, онда то већ и нешто значи. Џорџ Бјукенен је човек који се веома активно учествовао у завери која се правила против Руског императора, цара Николаја II Романова. Ова тема је још озбиљнија, када се наведе да је Руско царство било на узлазној путањи развитка у сваком погледу. Дакле, поставља се питање, који су мотиви рушења руске круне од стране Амбасадора земље на чијем челу је такође круна!!?
Други пример активности Уједињеног Краљевства везује се за територију Србије а такође се односи на краљевску породицу односно крај југословенског краљевства. Почетком Другог светског рата, краљ Петар II Карађорђевић је био приморан да напусти Краљевину Југославију и да емигрира у Енглеску. За њим у Краљевини Југославији остаје “Југословенска војска у отаџбини” или како их Срби народски зову Четници. Драгољуб Дража Михајловић као командант, односно наченик Штаба Врховне комнде Југословенске војске у Отаџбини је током рата уживао велико поверење Енглеза, који су га на крају, може се слободно рећи, издали. На крају Другог светског рата, власт на простору Краљевине Југославије преузима Комунистича партија Југославије на челу са Јосипом Брозом Титом. Дакле, Драгољуб Дража Михаиловић, као командат заштника југословенске краљевске круне, препуштен је трагичној судбини, у нерегуларном судском процесу. Постоје различите теорије о прекиду односа Владе Уједињеног Краљевства и покрета Југословенске војске у отаџбини. Међутим, не треба одбацити теорију да је окретање савезника против антифашистичког покрета Драгољуба Драже Михаиловић имало за циљ прекид српске династије на челу југословенске краљевине. Зашто српска краљевса династија није била по вољи Уједињеног Краљевства? Династија Карађорђевић је била у родбинским везама са царском породицом Романов те би континуитет Карађорђевића на власти у југословенској краљевини најверодостојније сведочио о историјској помоћи руског народа српском народу у периоду XIX и почетка XX заборави.
Иако је Совјетска држава пружила одлучујућу помоћ у ослобођењу територија Краљевине Југославије у Другом светском рату и због тога уживала наклоност првенствено југословенских комуниста а потом и свих југословенских народа, претпостављамо да је наклоност комунинстичког режима у Југославији ка СССР-у мање „зло“ за британску власт него повезаност Српског и Руског народа православном вером. Навели смо једну од многих активности која је довела до обарања Српске Краљевске породице са власти у Краљевини Југославији.
Молим Вас, ето када направимо један кратки историјски осврт или историјски аналитички пресек, видимо да Уједињено Краљевство веома активно учествује дужи временски период на територијама православних земаља Русије и Србије.
Посматрајући тако један историјски пут заинтресованости Уједињеног Краљевтва за православне земље Русију и Србију долазимо до данашњице. Данашња заинтересованост је чини нам се, људима који прате ту тематику већа него икада. Како и зашто покушаћемо да обијаснимо у даљем тексту.
Тренутно пажњу светске јавности привлачи случај тровања бившег официра Главне Обавештајне Управе (ГРУ) РФ Пуковника Сергеја Скрипаља. Наиме Сергеј Скрипаљ по натписима медија је отрован, што суштину немења. Суштина је да је за његовo тровање оптужена Русија. Оптужена Русија и то од стране Уједињеног Краљевства. Ето суштине, као што видимо није се ништа променило од Цара Николаја.
Доста сличности са случајем смрти Сергеја Скрипаља је и случај Рачак на Косову и Метохији. Случај Рачак, односно дешавања у случају како га западна пропаганда назива “Масакр у селу Рачак” наизглед нема никакве везе са Уједињеним Краљевством. Комплетну акцију Српске Полиције у селу Рачак су на позив државног врха Србије посматрали посматрачи Косовске верификационе мисије. У Косовску верификациону мисију су такође били укључени новинари и то новинске Агенције Ројтерс чије је седиште у Лондону. Акција Рачак је изведена 15.03.1999. год., а девет дана након тога односно 24.03.1999. год. је почетак акције НАТО – а “Милосрдни Анћео” без сагласности Савета Безбедности. Почетак бомбардовања СРЈ довео је до тога да се производња једне суверене државе потпуно уништи, да се инфраструктура исте те суверене државе потпуно уништи, а такође да се један део територије поменуте државе на силу отуђи, односно да јој се отме.
Свим наведеним активностима држава је доведена до потпуног економског слома. Сем поменутог економског слома, држави је управо отет део територије који је изузетно богат рудама и енергентима у овом случају угљем. Коју годину након бомбардовања и отимања Косова и Метохије од Србије, многи западни лидери отварају своја представништва фирми која се управо баве енергетиком, а Србија потпуно пада под утицај Уједињеног Краљевства. Утицај се огледа управо у активностима чији су носиоци лица из система безбедности Уједињеног Краљевства. Тако су на пример господин Ентони Леополд Колиер Монктон 1960. годиште и Џорџ Бенедикт Џосеф Базби такође 1960. годиште врло активни у сваком погледу на територији Р Србије, а поготово у политичком смислу, затим господин Ален Вилсон и господин Фил Џонсон који су активно учествовали у обуци радника Управе Царина Републике Србије, Стив Робинсон официр за везу Агенције “SOCA” (Serious Organised Crime Agency), затим господин Амадео Воткинс који је радио на реформи система безбедности Републике Србије, затим господин Тони Блер који је веома активан у саветовању политичког руоводства Републике Србије.
Сада Вас молим да се вратимо на случај Скрипаљ, наиме доказа умешаности руске стране у тровање господина Сергеја Скрипаља и његове ћерке нема, али медијски удари су веома јаки. Навешћемо само неке примере, односно лица са територије Руске Федерације која су нашла уточиште на територији Уједињеног Краљевства, то су Борис Березовкси, Николај Глушков, Ахмед Халидович Захајев, Александар Литвињенко, Сергеј Скрипаљ. Молим Вас, да ли има нешто заједничко за сва лица која су нашли уточиште на територији Уједињеног Краљевства?
Има, Борис Березовски и Николај Глушков два руска олигарха који су се обогатили за време распада бившег СССР – а, Ахмед Халидович Захајев један од веома високих политичких лидера чеченских побуњеника, Александар Литвињенко бивши радик руске тајне службе и дисидент, Сергеј Скрипаљ бивши радник Главне Обавештајне Управе, сви су радили против матичне државе и урушавања исте. Односно, почели су са рушењем Отаџбине када је иста та њихова Отаџбина почела да јача и да се полако опоравља од урушавања које је било дуже од једног века!
Анализирјући политичко – пословне односе Уједињеног Краљевства и Руске Федерације уочава се да је као што смо већ рекли на територији Уједињеног Краљевства доста противника система и политичког руководства Руске Федерације нашло уточиште. Али исто тако Бритиш Петрол трчи у загрљај Руском државном гиганту Росњефту. После случаја Скрипаљ видели смо да је сво Руско дипломатско особље протерано из Лондона, а да њихов пример следи и двадесет држава Европске Уније, а такође и Америка.
По свим активностима до сада које су спроведене од стране Уједињеног Краљевства према Руској страни нису пријатељске и добронамерне. Случај Сергеј Скрипаљ може врло лако да буде покушај удара на Руски енергетски систем, из разлога што је управо Бритиш петрол власник 18,5 % акција Росњефта, што значи да исти имају своја два представника управног одбора.
Добро се зна да се радници обавештајних управа убацују у представнике медијских кућа и привредних представника страних земаља, што је конкретно у Србији био случај са Јошком Подбевшеком и нафтном компанијом “Јанаф”.
У овом тексту никако нису наведене све активности чији је носилац Уједињено Краљевство против Русије и Србије. Врло је битно навести и обуку шиптарских терориста на Косову и Метохији од стране специјалних снага Уједињеног Краљевства, као и обуку украјинских војника у Донбасу.
Све је веома јасно, циљ је срушити и окупирати Православне земље. Чувањем Православне вере, ми православни народи чувамо и наше домовине и наш народ православни. Напади ће се веома вероватно наставити у будућности, а ми морамо да се окренемо једни другима и да избришемо примитивне поделе између нас самих које управо долазе од наших вековних непријатеља!
Православно друштво Свети Ђорђе