Говор француског председника у којем је позвао на реформу ЕУ пре даљег проширења, учешће те земље у нападу на Сирију – само су неки од показатеља да се Емануел Макрон приближава европском лидерству. То би, кажу познаваоци, пре свега могло да доведе до промена унутар Уније.
Иако су речи француског председника, да ће подржати проширење ЕУ тек када се продубе интеграције унутар уније, јаче одјекнуле међу кандидатима, речи француског лидера много више тицале су се чланица Уније. Да тако треба разумети говор Макрона у европском парламенту – накнадно поручује и француски амбасадор.
„Председник Макрон је, заправо, рекао да не жели да припада једној генерацији људи који се крећу ходајући у сну и забијају главу у песак. Његов избор за председника Француске базиран је на на програму реформи Уније и ту идеју је хтео да предочи и европским партнерима“, објашњава амбасадор Француске у Србији Фредерик Мондолони.
Својеврсна потврда да једини и има идеју, стигла је прво од, још увек, водеће земље Уније.
„Председник Макрон је пре неколико дана покренуо дијалог о Европи, а Немачка ће то учинити почетком маја“, поручила је немачка канцеларка Ангела Меркел.
Да ли је овим наговестила и да се однос снага унутар заједнице мења? Несумњиво, кажу познаваоци. Уз сопствене иницијативе, у које се убраја још и учешће у бомбардовању Сирије и војно јачање Француске – на руку Макрону иду и околности на које нема утицај.
„Велика Британија излази из ЕУ, према томе један конкурент мање унутар ЕУ. Друго, избори у Немачкој 2017. су ослабили Ангелу Меркел и она је имала проблема да формира владу већ месецима, тако да се осећа једна празнина у немачком утицају у Унији. Све ово ставља Француску у први план“, сматра Слободан Зечевић са Института за европске студије.
То са собом носи и могуће промене: на глобалном плану даље – јачање савезништва Француске и САД, унутар Уније – реформисање које би је учинило отпорнијом на кризе.
Поставља се питање да ли би се утицај прелио на Србију, чији је Француска традиционални пријатељ.
Француски амбасадор поручује да је судбина Србије у њеним рукама.
„И Француска неће измишљати читаву серију неких услова које Србија треба да испуни да би ушла у Унију, већ супротно“, тврди Мондолони.
„Ово истицање у први план потребе за реформама ЕУ, затим за проширењем донекле може да утиче на наш пријем мада то није нешто што би требало нас да брине. Ми треба да наставимо са нашим унутрашњим реформама и са тражењем решења за проблем КиМ. И мислим да су онда у том случају добре шансе да ми до 2025. године уђемо у ЕУ“, сматра Слободан Зечевић.
Успон Макрона да од аутсајдера на глобалној политичкој сцени стигне до европског лидера наговестила је и његова биографија – са 27 имао је две факултетске дипломе, у биографију уписао титуле банкара, министра економије и најмлађег председника Француске.
Циљ који је данас јаснији зацртао је још по преузимању дужности – Француска је потребна свету и Европи сада више него икада.
РТС