Српски језик се није могао чути приликом нацистичке опсаде Стаљинграда

Говорећи на церемонији обележавања сећања на жртве Холокауста, министар Ђорђевић је подсетио на отпор који је мала Југославија пружила нацистичкој Немачкој током краткотрајног Априлског рата, који је био довољно дуг да на неколико седмица одложи Хитлерову планирану инвазију на Русију спречивши тиме „да нацистичке трупе допру до Москве пре доласка руске зиме која их је трајно зауставила у напредовању на Источном фронту“

„Српски језик је један од ретких европских језика који се није могао чути приликом нацистичке опсаде Стаљинграда“, нагласио је министар Ђорђевић.

Министар је додао да нас прошлост учи томе да само фашистички и нацистички режими нису поштовали прокламовану војну неутралност неке државе.

„Зато од наших демократских партнера и на Истоку и на Западу очекујемо да  у пуној мери поштују војну неутралност Републике Србије.

„Духовне и емиционалне везе српског и руског народа су толико јаке и снажне да би појављивање евентуалних притисака на Републику Србију да уведе санкције Русији изазвало масовно незадовољство грађана Србије“, упозорио је Ђорђевић.

У оквиру церемоније сећања на жртве Холокауста изведена је представа, којом је симболично приказано безумно страдање невиних, само зато јер су били друге националности и друге вере.

Церемонији  су присуствовали и преживели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници Савеза Јеврејских општина Србије, представници Савета Ромске националне мањине, дипломатског кора, удружења и грађани.

Овај дан посвећен је сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним и нечовечним усмрћивањима током Другог светског рата.

Дан сећања на жртве геноцида обележава се 22. априла у спомен на тај дан 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави Хрватској.

Систем концентрационих логора „Јасеновац“ представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату.

У периоду између 1941. и 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском).

Осим логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашње Хрватске и БиХ.

Најзлогласнији нацистички логор на територији окупиране Србије био је концентрациони логор на Старом Сајмишту у Београду, чији су заточеници, углавном Срби, Јевреји и Роми, масовно убијани од 1941. до 1944. године.

Њуз фронт/ РТС