Србин из Добротина код Грачанице Зоран Колић (45) већ седам година невин чами у затворима лажне државе Косово због убиства које никада није починио! Он је 2011, после монтираног процеса пред судом у Приштини, осуђен на 14 година робије, под измишљеном оптужбом да је 1999. године као чувар затвора у Дубрави код Истока насмрт пребио једног албанског затвореника. Међутим, постоје докази да је тај затвореник преминуо од гелера после НАТО бомбардовања Дубраве.
Пре тога, Колићу су 7. априла 2011. у зору упали у кућу специјалци Еулекса и косовске полиције и ухапсили га пред супругом Данијелом и двоје деце. Отад траје његова голгота и борба за правду…
Ни крив ни дужан…
Колићева супруга Данијела у исповести за Информер каже да Зоран
Завера
Сведоци нису знали да препознају Зорана, али им је тужилац у ходнику прстима сугерисао на коју слику да покажу
Данијела Колић, Зоранова супруга
нема никакве везе са смрћу затвореника из Дубраве и да потпуно невин робија.
– Мој Зоран осуђен је због догађаја са којим нема апсолутно никакве везе. Након бомбардовања затвора Дубрава код Истока током 1999. године, тамошњи затвореници пребачени су у Липљан. Међу њима је био и један затвореник, Албанац, који је задобио тешке повреде од гелера и он је убрзо преминуо. Дванаест година касније, 7. априла 2011. године, мој супруг је ухапшен под ничим изазваном сумњом да је насмрт претукао тог затвореника – започиње Данијела своју причу у њеном дому у Добротину.
Зорана су тог 7. априла 2011. у раним јутарњим сатима, као највећег криминалца, ухапсили маскирани и наоружани припадници Косовске полиције и Еулекса. Хапшење је извршено пред његовом супругом и децом.
– Упали су у кућу, из спаваће собе извукли Зорана и бацили га на под. Деца су се пробудила и почела да плачу, гледала су свог оца везаног на патосу – каже Данијела и додаје да је њен супруг ухапшен на основу лажне пријаве.
– Зорана
Убио га гелер?
Постоје докази да је тај затвореник умро од гелера после бомбардовања, а не од Зоранових батина
Данијела Колић
је полицији 2011. године пријавио затвореник Јакуп Реџепи, а пријави се придружило још неколико албанских затвореника. Иако су тврдили да су видели како Зоран 1999. године туче затвореника, на суђењу то нису могли да докажу. Када је требало да га препознају, ниједан од наводних сведока није знао ко је Зоран.
Тужилац, који је био Албанац, показао им је седам фотографија, а под редним бројем три била је Зоранова слика. Међутим, ти лажни сведоци су само ћутали… Тужилац је потом предложио паузу од три минута и у ходнику сведоцима прстима показао број три. На тај начин им је сугерисао шта треба да ураде. Када је суђење настављено, сви сведоци су ођедном напрасно препознали Зорана и показали на трећу слику. На основу тога су га осудили – тврди Данијела и додаје да суд није прихватио изјаве ниједног сведока одбране.
Данијела додаје да има доказе да њен муж нема никакве везе са смрћу тог затвореника:
Србијо, помози
Зоранова супруга Данијела очекује одговор од суда, ком се породични адвокат још у децембру прошле године обратио захтевом за поновно суђење.
– Имамо још једног сведока и надам се да ће суд прихватити наш захтев. Молим све надлежне из Србије који могу да помогну да се укључе у нашу борбу јер, колико нам је битно да Зоран изађе на слободу, толико нам је важно и да докаже своју невиност – каже Данијела и додаје да је Зоран психички јак и да за време сваке посете бодри њу и децу.
– Постоји медицински налаз који потврђује да затвореник није умро од батина, већ од повреда које је задобио током бомбардовања затвора Дубрава код Истока.
Није бежао
Она каже да је сигурна да је њен супруг невин и да без икаквог разлога лежи у затвору.
Комшије хвале Зорана
Комшије за Зорана Колића, који са Данијелом има десетогодишњу ћерку Ању и дванаестогодишњег сина Бориса, кажу да је добар и поштен човек. Сигурне су да није починио злочин због ког је осуђен на четрнаест година затвора.
– Знам га откако се родио, познајем и његове родитеље. Зоран је добар човек, никада није упрљао своје руке. Наместили су му, то вам тврдим и гарантујем животом. Најлакше им је било њега да ухапсе јер је остао на Косову – каже Зоранов комшија, који због своје безбедности није желео да му наведемо име.
– Да је починио било какав злочин, он би побегао са Косова и Метохије. Ми никада нисмо отишли одавде, радили смо овде, стварали породицу и имовину. Зоран је једно време радио и у косовској пошти, интегрисао се, а то може само онај ко је поштен – прича Данијела.
Судили му Албанци и странци
Зорану је пресуду донело мешовито судско веће које су чинили Албанци и странци. Породица, која тешко подноси неправду којој је изложена глава куће, нада се да ће ускоро правда победити и да ће неко ново судско веће донети исправну одлуку.
– Надамо се да ће прихватити наш захтев за поновно суђење и да ће узети у обзир изјаве наших сведока. Онима који су га осудили и послали иза решетака нека суди онај одозго – каже Данијела и додаје да је Зоран из приштинског затвора у Косовску Митровицу пребачен заједно са Оливером Ивановићем, који је такође невин био иза решетака.
Извор: Информер