Да бисте ушли на острво Римс неопходна вам је дозвола. Након тога морате да прођете неколико сигурносних контрола, да се свучете, дезинфикујете тело и обучете специјално одело, које личи на свемирски скафандер.
Пре него што напустите острво морате детаљно да се истуширате: минут испод млаза воде, минут сапуњања, па опет минут туширања. Прање косе и рибање ноктију саставни су део прописане процедуре, за коју постоје оправдани разлози.
На острву Римс у Грајфсвалдском заливу, у јужном Балтику, узгајају се опасни вируси и бактерије.
Пре више до 100 година Фридрих Лефлер, ученик чувеног микробиолога Роберта Коха, који је открио бацил туберкулозе и антракса, истраживао је слинавку и шап у једној штали усред града Грајфсвалда и том приликом, случајно открио вирусе.
Наиме, испоставило се да болест не изазивају бактерије, већ до тада непозната класа „најсићушнијих од свих организама“.
Али док је био посвећен сузбијању заразне болести, Лефлер је изазвао супротан ефекат: у околини Грајфсвалда од болести је угинуло неоубичајено много стоке. Током истраживања, Лефлер је нехотице инфицирао читава крда болешћу, коју је желео да искорени.
У близини града налазило се острво дуго 1.250 метара и широко 30 метара. Како се грешка не би поновила, Лефлер је 1910. овде основао први Институт за истраживање вируса на свету. Године 1926. острво је повезано с копном жичаром којом је до њега транспортован материјал.
Нацисти су у лабораторији истраживали биолошко оружје, а Источни Немци вакцине. Истраживачки комплекс Римс, који је од 1997. седиште Института Фридриха Лефлера (РФЛИ), проширен је и модернизован.
Немачка је уложила 300 милиона евра у нове комплексе зграда. Отворено је 89 лабораторија и 163 штале за стоку која је неопходна за експерименте.
Истражују се пре свега животиње болести, као што су болест лудих крава (БСЕ), слинавка и шап, свињска куга и зоонозе – опасне болести које се преносе са животиње на човека: сарс, ебола и Кримса Конго хеморагијска грозница.
Да вируси не би напустили острво, поред детаљне процедуре за запослене и посетиоце, постоје и тзв. смртоносни резервоари, у којима се отпадне воде толико загревају да свака клица неминовно умире.
У подруму лабораторије налазе се и џиновски метални котлови напуњени калијум хидроксидом, у која се потапају тела угинулих животиња све док од њих не остану само честице прашине.
Извор: travelbook.de