КОШАРКАШ АЛЕКС МАРИЋ: ”Усташе су ми током “Олује” убили деду, а тетку испред кућног прага!”

Био сам дете од 11 година 1995, али још памтим како су ми усташе током “Олује” убили деду у његовој кући у Сонковићу код Шибеника, а тетку испред кућног прага у Касићима

Хрвати данас славе што су поубијали голоруке Србе у Крајини, међу њима и мог деду и моју тетку, каже за Информер кошаркаш Алекс Марић (32)! Бивши центар Партизана рођен је у Сиднеју у Аустралији октобра 1984, али су његови из Сонковића код Шибеника.

Двоструки стандарди
Сваки дан се помиње злочин у Сребреници, а о “Олуји” се не говори. Очигледно не важе иста правила за све

Алекс Марић, кошаркаш

Кад је Марић имао непуних 11 година, 5. августа 1995. године, усташе су му у злочиначкој операцији “Олуја” убили деду и тетку са очеве стране.

Прошле су 22 године од “Олује”, да ли се сећате догађаја из тог периода?

– Наравно да се сећам, то никада нећу заборавити. Мени је посебно тешко јер су ми тад убијени и деда и тетка. Зато никада нећу заборавити, а ни дозволити да се заборави оно што се десило Србима у Хрватској.

Како су вам убијени деда и тетка?

– Деда је убијен током ноћи у својој кући у Сонковићу. Ја сам био дете тад, имао сам 11 година, али се добро сећам свега. Сви знамо како је имати бабу и деду, а ја сам без свог остао јако рано. Све ме то и дан-данас боли. Нисмо могли одмах да га сахранимо. Добили смо његове посмртне остатке. Тетка је убијена испред куће у Касићима. Наишли су војници и она је мислила да је у питању наша војска, али нажалост није било тако.

Усташе су ми срушиле кућу

Имали сте прилику да поново одете у родну кућу свог деде и оца, како сте се тада осећали?
– Веома сам се лоше осећао кад год сам поново био тамо, што је и нормално. Видео сам кућу у Сонковићима, где су ми се отац и деда родили, и не бих могао да поновим све што је било написано на њој. То је било страшно, била је комплетно уништена.

Хрвати “Олују” славе као највећи државни празник. Какво је ваше мишљење о томе?

– Срамотно је што они славе и величају “Олују”, у којој су побили толики народ. То је највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата. Смета ми што у последње време нико не жели да прича о томе. Имам утисак да сви желе да се понашају као да се то никада није десило, а требало би да буде другачије. То је био стравичан злочин, у ком је погинуло око 2.500 Срба. Па последњих година се дешавају терористички напади у којима је убијено неколико људи, па се месецима прича о томе. Овде је убијено много, много више и много је људи протерано са својих огњишта, за то нико није одговарао.

Мислите да ће неко некад одговарати за овај стравичан злочин?

– Желим да знам ко ми је убио деду и тетку и верујем да ће се то некада сазнати. Наравно, и наша држава би требало све да уради да се овакав злочин не заборави, као и да кривци буду осуђени. Ипак је тамо убијан наш народ. Сваки дан се у медијима помиње злочин у Сребреници, а о “Олуји” се не говори. Очигледно не важе иста правила за све. Зато је у Хагу било највише наших генерала и највише је наших осуђено, ми смо испали криви за све.

Извор: informer.rs