Срамотно је да се и даље лицитира светим именом Концентрационог логора Јасеновац, срамотно је да се доводи у питање страдање 20.000 деце која су умрла у незамисливим условима, да се тај варварски чин Холокауста и геноцида доводи у питање, каже за Спутњик Саша Косановић, поводом пристанка хрватског врха на ревизију страдања Срба у том логору.
Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић подржала је предлог председника Хрватског хелсиншког одбора Ивана Звонимира Чичка за формирање међународне комисије за утврђивање броја жртава усташког логора у Јасеновцу, да би се дошло до истине.
Чичак је предложио формирање комисије коју би предводио стручњак из Јад Вашема, у којој би учествовали хрватски и српски научници, али и представници Римокатоличке и Српске православне Цркве.
Подршка предлогу изазвала је бурне реакције хрватске јавности, пре свега опозиције, али и новинара и независних стручњака.
Новинар загребачког листа „Новости“ Саша Косановић за Спутњик каже да је очигледно на овим просторима тренутно све подложно ревизији, што је у овом случају апсолутни скандал, који пореди са истраживањем о томе да ли је земља ипак равна плоча. Предлог о оснивању међународне комисије за Јасеновац наслања се на ревизионистичку, непотребну политику која Републику Хрватску срамоти протеклих 28 година, каже Косановић.
„Председница Грабар Китаровић и њен лош саветник Иван Звонимир Чичак покушавају се некако наслонити на тај ревизионистички талас, па не могу отворено да кажу: ’Идемо сад довести у питање тај попис од 80 и нешто хиљада жртава, службени попис Јавне установе Спомен-парка Јасеновац, па ћемо се с тим поиграти и открити нека дупла имена, што десница ради непрекидно, него ћемо некако фино то спаковати, научно истраживати оно што је наука већ утврдила. Не постоји ниједан озбиљан научник који жели да проверава шта се то догодило у Јасеновцу, шта се догодило, односно шта се није се догодило у Јасеновцу после 1945. године“, каже Косановић.
Он додаје да на овим просторима постоје историографски редикули, људи без морала, али и научне проститутке које покушавају да доведу у питање оно што је и будали јасно. Због њих је у Хрватској у последњих неколико година апсолутно свака научна истина која је утврђена од релевантних извора у Јасеновцу доведена у питање, каже Косановић и наводи пример профашистичке емисије у којој је један из плејаде ревизиониста Роман Лељак јавности чак представио „Јасеновачки кувар“.
„Представио је рецепте у којима су уживали логораши, како би ваљда доказали: ’Ал‘ се некад добро јело, баш‘. Ја бих таквима само пожелео да тај кувар користе на начин на који су га користили људи у Јасеновцу, па да онда видимо колико би им се та стварност у судару са њиховом фикцијом свидела. Дакле, срамотно је да се и даље лицитира тим светим именом Концентрационог логора Јасеновац, срамотно је да се доводи у питање страдање 20.000 деце која су умрла у незамисливим условима, да се тај варварски чин Холокауста и геноцида доводи у питање“, категоричан је Косановић.
Одговарајући на питање да ли део одговорности што се историја ревидира лежи и на Србији, која никада није показала довољно воље да се усташки злочини над њеним народом до краја истраже, историчар Милан Кољанин подсећа да је тек 1981. године покренут пројекат чији је циљ био да се страдање у Другом светском рату, укључујући и логор у Јасеновцу, обради на научни начин. Био је то закаснели напор, свакако постоји један велики проблем у нама, у нашим институцијама и у нашим главама, јер то је нешто што је основни цивилизацијски дуг, а познато је да се и за Први светски рат ради углавном о проценама, немамо тачан или приближно тачан попис страдалих, каже Кољанин.
„То је нешто што мора да буде предмет много веће пажње, много већих напора и ангажовања много већег броја истраживача, јер то није нешто што је од данас до сутра, то мора да буде дугорочан задатак институција. Институт за савремену историју објављивао је књиге са тог првог пројекта, иако је држава која га је иницирала нестала, сматрали смо својим дугом да то објавимо“, каже Кољанин.
Он додаје да никада нису извршена комплетна, па ни приближно довољна антрополошка и форензичка истраживања целог тог простора, јер Јасеновац јесте симбол и место највећег страдања, али не треба заборавити чињеницу да је можда и више људи у НДХ страдало на кућном прагу, него у логорима у којима је уништавање трагова злочина, докумената и тела трајало месецима.
Кољанин оцењује да проблем захтева заједничка истраживања института земаља бивше Југославије, те да Институт за савремену историју у којем је ангажован на различитим пројектима сарађује са колегама из БиХ, али и из Хрватске.
„Тако би се избегле ове дневно политичке манипулације и препуцавања, јер ово што се дешава је недостојно. Неко ко то гледа са стране, мора да се чуди. Значајан део историчара у Хрватској оспорава да се радило о логору уништења, тврдећи да је то била нека врста радног логора у којем су људи умирали од епидемија. То је цео један комплекс у суштини сулудих, могу слободно да кажем морбидних објашњења, а игра бројева је нешто што је посебно недостојно“, примећује Кољанин.
Он додаје да је у Аушвицу број идентификованих жртава између 350 и 400 хиљада, али да то није укупан број страдалих, да се поуздане процене крећу између милион и сто и милион и четристо хиљада страдалих, али да нико не доводи у питање чињеницу да је реч у највећем логору смрти у Другом светском рату.
Критикујући одлуку председнице Хрватске Саша Косановић на крају разговора за Спутњик такође помиње највећи нацистички концентрациони логор за масовно уништење људи.
„Неће се догодити председници Грабар Китаровић када јој долазе амерички саветници за Холокауст да доведе у питање Аушвиц. Постоје Лељакове колеге по Енглеској и другим земљама који доводе у питање Аушвиц, али се тај логор не доводи у питање на одсецима историје у Кембриџу и Оксфорду, ни у Влади Немачке, не доводи га у питање ни председник Немачке, већ то чини председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић“, закључује Косановић.
О овом питању огласила и некадашња премијерка Хрватске, Јадранка Косор која је поручила да је „заиста непријатно да ће се неке истине о прошлости утврђивати далеко од домовине“.