Има ли смисла дијалог Београда и Приштине када је очигледно у току дипломатска акција да се убеде преостале чланице Уније да признају такозвану државу Косово, посебно у ситуацији када ЕУ руши један од основних принципа — статус неутралности поседника у преговорима?
Шефица канцеларије ЕУ на Косову Наталија Апостолова изјавила је да је Косово равноправно са осталим земљама региона и да Приштина треба да ради на томе да убеди и друге државе које га још нису признале, да то ураде у блиској будућности.
Политиколог Јелена Вукојчић каже да се види да је Запад нервозан, да Американци и неке државе ЕУ које су врло блиске савезнице САД, као што су Велика Британија и Француска, губе стрпљење. То је апсолутно јасно, ако у последње време посматрате изјаве неких америчких званичника који се баве Балканом, каже Вукојчићева.
„Чак се више и не помиње 2019. као година у којој би лажна држава Косово и Србија требало да потпишу неки правно обавезујући споразум, већ се све чешће говори да се коначно решење за Косово нађе до краја 2018. Разлог је то што они не могу да реше то питање, не могу да угурају Косово у Уједињене нације. Сад заправо скраћују тај рок и покушавају на силу, на мишиће, притисцима на Србију да убрзају заокруживање државности лажне државе Косово, како би то питање скинули са дневног реда, како би се бавили неким другим приоритетним жариштима у свету“, каже Вукојчићева.
Коментаришући да ли је овом изјавом шефица канцеларије ЕУ на Косову обесмислила дијалог Београда и Приштине, јер овим чином Унија губи статус неутралности посредника у преговорима, Вукојчићева каже да треба бити реалан и рећи да ЕУ заправо никада није ни била неутрална. Голим оком се види да она није у стању да води самосталну политику, јер у великој мери прати Вашингтон, каже она.
„Да ли би заиста земље ЕУ, већина њих, уводиле санкције Русији, да се оне питају, какве користи оне од тога имају? Немају. Да ли би примале толико миграната, који представљају безбедносни ризик, да Американци не врше притисак, посредно или непосредно? Наравно да не би. Политика Брисела врло често, најчешће уопште не одговара националним интересима европских земаља, а то је политика коју ЕУ води у сагласју или под директним утицајем САД, тако треба посматрати и изјаву Апостолове“, каже наша саговорница.
Она додаје да је ово и порука чланицама ЕУ које нису признале Косово. Подсећа да Брисел већ врши притисак на Грчку и друге чланице које не признају Косово, не зато што воле Србију, већ зато што имају сличне проблеме са деловима својих територија и плаше се покушаја сецесије, као у Каталонији.
„Не могу приштинске власти да натерају Словачку и Шпанију да признају Косово, ништа не могу Албанци да ураде, али очигледно не могу ни Брисел ни Вашингтон, и то је суптилна порука тим чланицама да још једном преиспитају своју одлуку о непризнавању лажне државе Косово“, подвлачи саговорница Спутњика.
Одговарајући на питање да ли Србији у овој ситуацији једино преостаје да обустави преговоре о уласку у ЕУ и тако натера Запад да обрати пажњу на њене интересе, Вукојчићева каже да је то јако тешко, јер наша земља има континуитет политике који подразумева приступање Унији, који траје скоро 20 година, а вођен је пре свега економским интересима.
„Немогуће је да Србија сада нађе неки баланс, то је јако тешко. Једино што би могло да се уради јесте да се потпуно пресече досадашња политичка линија, да се одустане од процеса придруживања, али и то је проблематично. Иако има доста људи који су противници ЕУ, на изборима видимо да ипак већина грађана Србије гласа за странке које у својим програмима као једну од главних тачака имају приступање ЕУ“, подсећа Вукојчићева.
Поводом изјаве шефице канцеларије ЕУ на Косову огласио се директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић. „То што је Апостолова подржала платформу Приштине значи да је тиме подржала тежњу Косова за независношћу, директно се ставила на страну Приштине и обесмислила процес дијалога“, изјавио је Ђурић.
Он је поновио да Србија неће прихватити косовску независност и поручио да дијалог не значи диктат, већ подразумева компромис, те да су за разговор потребне две стране.
Сенка Милош/Спутник