После скромне прве реакције на намере Украјине да нађе план уласка у НАТО, на самиту у Букурешту, руски шеф дипломатије и други високопозиционирани функционери су реаговали наглашавајући да ће Русија сваку даљу експанзију ка истоку сматрати као војно дејство.Ширење НАТО-а посебно на Украјину за Русију представља не емотивно него стратешко питање и Русија се снажно противи чланству Украјине и Грузије у НАТО-у. У Украјини постоји потенцијал као да се земља подели на два дела што би довело до рата и руске интервенције. Улазак Украјине у НАТО утицао би на руску одбрамбену индустрију, руско-украјинске односе и билатералне односе у целини.
Ширење НАТО-а, потенцијална претња Русији
Током свог годишњег осврта на политику Русије 22-23. јануара руски министар иностраних послова Сергеј Лавров изјавио је да се евентуално ширење НАТО-а на Украјину и Грузију сматра као војна претња. Русија може да верује НАТО-у да недавне акције у земљама чланицама НАТО. Земље када одлучују о својој безбедности могу саме да доносе одлуке али морају да имају у виду и утицај на суседе.
Лавров је нагласио да је Русија уверена да експанзија није заснована на безбедносним питањима, већ је наслеђе „хладни рат“. Он је оспорио аргументе да је НАТО одговарајући механизам који помаже у јачању демократских влада. Он је рекао да Русија разуме да НАТО тражи нову мисију, али све више постоји тенденција да нове чланице раде и кажу шта хоће, једноставно зато што су под окриљем НАТО-а (на пример, покушаји неких нових земаља чланова да „преписују“ историју и глорификацију фашиста).
На брифингу за новинаре 22. јануара у одговору на питање о захтеву Украјине за улазак у НАТО шеф МИП-а је рекао да ј“радикално нова експанзија НАТО може да доведе до озбиљних политичких и војних смена које ће неминовно утицати на безбедносне интересе Русије.“ Лавров је даље нагласио да је Русија повезана са Украјином билатералним обавезама из Споразума о пријатељству, сарадњи и партнерству из 1997., у којој су обе стране обећале да ће „уздрже од учешћа у или подржати сваку акцију која би могла штетити безбедност друге стране.“ Он је навео да је „вероватно да ће интеграција Украјине у НАТО озбиљно компликовати вишеструке руско-украјинске односе“ и да че Русија “ морати да предузме одговарајуће кораке.“ Он је додао да „изгледа да данашња Украјина ово сматра приближавања НАТО, пре свега, као алтернативу добросуседским односима са Руском Федерацијом.
Руска влада је јасно ставила до знања да ће морати „озбиљно размотрити“ своје односе са Украјином и Грузинјом у случају да их НАТО позове. То би могло укључити озбиљне посљедице за енергетску, економску и политичку сарадњу са могућим посљедицама у читавом региону иу централној и западној Европи. Русија ће се вероватно вратити у своје односе са Алијансом и њеним активностима у Савету Русије и НАТО-а и размотрити даље акције на контроли наоружања, укључујући могућност потпуног повлачења из Уговора о конвенционалним оружаним снагама у Европи и Уговора о ликвидацији ракета средњег и кратког домета.