Ако Европска унија не обезбеди будућност Западног Балкана, тај регион ће наставити да се бави прошлошћу, изјавио је данас македонски председник Ђорђе Иванов на заједничкој прес конференцији након заврсетка састанка у оквиру процеса Брдо-Бриони у Скопљу.
Иванов, који је био домаћин састанка, рекао је да од ЕУ очекује да региону не даје празна обећања, пошто „чланство у Унији за нас није празан идеал“.
Истичући да је главни стратешки циљ Скопља чланство у НАТО и ЕУ, он је оценио да политика проширења ЕУ у случају Републике Македоније, није почивала да принципима и критеријумима Уније због, како је рекао, непошовања истих приципа од стране једне чланице ЕУ.
„Као председник Републике Македоније, позивам ЕУ да омогући паралелно кретање преговоа о чланству и превазилажење билатералних разлика између Македоније и Грчке“, истакао је Иванов.
Он је додао да о томе Европски савет има конацну реч, а не Европска комисија, а политичко питање не може да се реши само техничких приступом, већ захтева храброст, одлучности кретаивност Уније.
Поздравио је објективне критеријуме за проширење засноване на заслугама сваке земље појединацно, али је ипак рекао да очекује већу флексибилност ЕУ када је реч о Македонији.
Председник је Европског савета Доналд Туск на прес конфернцији поновио да се чврсто залаже за европску перспективу Западног Балкана и поручио да је могуће да историја Балкана, „која личи на хорор филм, који се никад не завршава, ипак има срећан крај“.
Као позитиван пример поменуо је самит две Кореје истицући да то све показује колико све зависи од добре воље и храбрости појединаца.
Поводом решавања спора око имена између Атине и Скопље, Туск је рекао да „немогуће постаје могуће“.
„Протекле године слушао сам да је ово питање немогуће решити, али сада сте близу успеха“, рекао је Туск на заједничкој конференцији за новинаре после састанка Брдо-Бриони и додао да ако су Северна и Јужна Кореја успеле да приближе ставове, „сигурно је да ће доћи до решавања несугласица у региону
И председница Хрватска Колинда Грабар Китаровић рекла је да сматра да државе Западног Балкана морају да реше билатерална питања, пре уласка у Европску унију, каже да Хрватска подржава политику проширења, те поручује да билатерална питања морају да се реше пре уласка у ЕУ.
„ЕУ ће сигурно бити јача, просперитетнија и целовитија када јој се придруже земље Западног Балкана,“ уверена је хрватска председница, док је словеначки председник Борут Пахор пренео новинарима је да су учесници састанка Брдо-Бриони имали отворене разговоре и да су се „померили од мртве тачке“ када су у питању односи међу државама Западног Балкана.
Он је додао да ЕУ на будућност гледа са оптимизмом, али је упозорио да се не сме потценити ниједан мали инцидент.
„Сви проблеми могу да се реше“, уверен је Пахор.
Премијер Бугарске, земље која председава ЕУ, Бојко Борисов, као специјални гост састанка позвао је председника Србије Александра Вучића и косовског председника Хашима Тачија да пронађу начин да дођу до неког договора.
Он је на конференцији за новинаре указао на данашњи историјски сусрет званичника две Кореје рекавши да ако они могу да реше своје проблеме, а донедавно су имали ракете и бродове уперене једне против других.
Ако су они донели историјску одлуку да се рукују зашто и ми не можемо да урадимо то и имамо исти приступ, запитао је Борисов.
„Убеђени смо да сви треба да будемо део Уније“, рекао је он и додао да ћемо сами бити криви ако то не искористимо.