„Силос је био лабораторија за испитивање људске издржљивости. Људи су били посматрани као животиње и корисни само да раде ствари потребне за војску. Нико вас ту није гледао као човека, само је било важно да се уради планирани посао. Иако смо покушавали да радимо, тукли су нас и вршили нужду по нама“ – прича Јовичић
“ Тешко је о томе причати. Ја сам у мају 1992. године одведен из своје куће у “Силос”, где сам задржан заједно с другим мушкарцима српске националности – присећа се Славуј за “Новости” црних дана свога живота.
Он каже да су у “Силосу” били затворени мушкарци од 14 до 90 година и 11 жена, од којих једна у шестом месецу трудноће. Kроз логор “Силос” прошло је, према мојим сазнањима и евиденцији, више од 600 српских цивила, углавном са подручја Пазарића и Тарчина.
Додаје да су логораши, осим свакодневних физичких злостављања и пребијања, мучени и – казном глађу.
„Молио сам једног чувара да ме убије. Тада сам себи дао задатак да ћу, ако преживим, причати истину, а некада сам молио Бога да се неко смилује и да ме убије, како би ми прекратио патње“ – присећа се Славуј.
Kурир