На данашњи дан 1918. године у аустроугарском затвору је од последица туберкулозе преминуо Гаврило Принцип, члан Младе Босне који је извршио атентат на Франца Фердинанда. Грађани Србије се са поносом сећају имена Гаврила Принципа, а држава са посебним пијететом обележава дан сећања на његов лик и дело, рекао је министар Зоран Ђорђевић.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, изасланик председника Србије Александра Вучића, положио је венац на споменик Гаврилу Принципу, поводом обележавања 100. годишњице од његове смрти.
Ђорђевић је рекао да је на данашњи дан 1918. године у аустроугарском затвору умро Гаврило Принцип, српски патриота и југословенски идеалиста који је извршио атентат на Франца Фердинанда, те да се Гаврила Принципа сећамо као првог трагичног јунака чији је живот уграђен у принципе на којима почива данашња демократска, цивилна и цивилизована Европа.
Навео је да се грађани Србије са поносом сећају имена Гаврила Принципа, а држава са посебним пијететом обележава дан сећања на његов лик и дело.
„Ма како се мишљења историчара из различитих европских земаља разликовала у тумачењу тог догађаја, нико ко се заиста разуме у војну вештину и дипломатију не може са озбиљношћу да тврди да један атентат може бити стварни узрок било ког рата, а нарочито не Првог светског рата, рата који се одвијао на већем делу земљине кугле“, каже Ђорђевић.
„Цинично оптужити Принципа за избијање рата“
Хитац Гаврила Принципа у аустроугарског престолонаследника, наводи министар, најдаље је могао досегнути до тога да буде само повод за покретање сложеног механизма међусобних објава ратног стања између држава-чланица две војне алијансе, сила Антанте и Централних сила, механизма који би, додаје, свакако, са или без Сарајевског атентата, пре или касније био покренут између две групе земаља које су непомирљиво заступале два погледа на свет, два система вредности и два начина живота.
Због тога би, наглашава, крајње лицемерно и цинично било оптужити Гаврила Принципа за избијање Првог светског рата, и тврдити да би две групе европских народа подељене у два војна блока на миран начин превазишле све супротности настале из два опречна погледа на свет, да их „само, ето, у томе наводно није спречио непромишљени гест једног Гаврила Принципа, чија је једина неостварена жеља била да Европу, па и читав свет, стропошта у провалију војног сукоба дотад невиђених размера“.
Историјска стварност ипак је знатно другачија од те хипотезе, наводи министар и додаје да је и против Краљевине Србије, која је и сама заступала систем вредности Антанте, након хабзбуршке анексије БиХ 1908. године, у аустроугарским војним круговима био веома прецизно испланиран превентивни рат, којим би се, како се мислило у Бечу, трајно онемогућило уједињење српског народа са обе стране Дрине.
„Главни заговорник агресије на Србију био је нико други до аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд. У главни град анексиране покрајине БиХ, Сарајево, 28. јуна 1914, на датум када читав српски народ обележава најважнију битку у својој историји, Бој на Косову из 1389. године, Франц Фердинанд долази да би, надомак границе са Краљевином Србијом, као главнокомандујући аустроугарске армије, присуствовао војним маневрима усмереним против Србије“, каже Ђорђевић.
Аустро-Угарску, наводи, није задовљило то што је већ присвојила једну територију са већинским српским становништвом јер су њени лидери желели да поробе Краљевину Србију и читав српски народ.
„Ни то им није било довољно, па су дошли на идеју да потпуно понизе и одузму достојанство сваком Србину ругајући се симболици Видовдана“, каже Ђорђевић.
Пораз за силе феудализма
Францу Фердинанду пресудили су, додаје, припадници Младе Босне, југословенски ентузијасти који су се борили за слободу, самоопредељење и заједничку државу Јужних Словена.
„Случај је хтео да надвојводу убије баш Србин Гаврило Принцип, а не Бошњак Мухамед Мехмедбашић, који је такође учествовао у атентату. Аустроугарску војну силу потпуно је поразила и понизила малобројна, али по борбеном моралу и тактичкој генијалности супериорна српска војска у биткама на Церу и Колубари“, истиче министар.
Ђорђевић је рекао да су, након четворогодишњих рововских борби, крвавих битака, злочина над окупираним цивилним становништвом, глади и епидемија у којима је страдало више од 37 милиона људи, силе феудализма, милитаризма и експанзионизма претрпеле потпун пораз.
Истакао је да су по цену великих људских жртава и материјалних разарања, победиле оне вредности које препознајемо у данашњој Европи, у којој се уважавају различитости, сви спорови решавају дијалогом и изналажењем компромисних решења, и у ЕУ, која је осмишљена као породица равноправних народа.
„Због тога смо посвећени изградњи добросуседских односа, успостављању трајног мира и економског развоја у читавом региону, а наш стратешки циљ јесте чланство у ЕУ“, нагласио је Ђорђевић.
Венце на споменик Гаврилу Принципу положили су представници Града Београда и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Танјуг