Упркос томе што је неутрална, Швајцарска је током Хладног рата блиско сарађивала са Великом Британијом, чланицом НАТО-а, а имала је и тајну војну јединицу, показује дугоочекивани извештај о јединици П-26, који је објављен 27 година након што је написан, преноси Би-Би-Си.
Извештај је, међутим, неке разочарао јер недостају важни детаљи, на чијем је одабиру знатно интервенисала швајцарска влада, наводи британски медијски сервис.
Швајцарска војна јединица П-26, од 400 припадника, имала је задатак да „буде у позадини“ и одупре се могућој совјетској инвазији, наводи се у извештају названом по швајцарском судији Пјеру Корнију, који га је и написао.
Када се 1991. године чуло за јединицу П-26, иначе формирану 1979, ограничене информације о њој указале су да су њени официри блиско сарађивали са извесним бројем држава чланица НАТО-а.
Посебну забринутост изазвале су гласине — које су сада потврђене делимичним објављивањем извештаја — да је П-26 имала веома блиске везе с британским безбедносним службама, међу којима су главне МИ5 и МИ6.
Швајцарска јединица је, наводи Би-Би-Си позивајући се на извештај, редовно путовала у Британију, где су њени припадници, често користећи лажна идентификациона документа, обучавани за герилско ратовање, укључујући технике саботаже.
У једној од вежби, учесници су обучавани да дижу у ваздух нафтне рафинерије, док су неки искакали из хеликоптера на подморницу која се појављује на површини воде.
Уз то, постојали су планови да П-26 премести свој командни центар у Британију, у случају да Швајцарска буде нападнута, а опрема за премештање чувана је на сигурном у швајцарској амбасади у Лондону.
Најконтроверзнији је податак да је П-26 купила систем за шифровану комуникацију „Харпун“, какав су користиле и војне јединице „из позадине“ широм држава-чланица НАТО-а.
Неутрална Швајцарска се, изгледа, припремала за сарадњу с НАТО-ом у случају рата у Европи, оцењује Би-Би-Си.
Ипак, британски медијски сервис напомиње да постојање швајцарске „позадинске“ јединице само по себи не би требало да буде контроверзно јер је, како наводи, Швајцарска имала сличне планове за одупирање немачкој инвазији током Другог светског рата, и то — с бункерима у Швајцарским Алпима.
Ипак, П-26 изазвала је контроверзе због тога што је њено постојање држано у тајности.
Наиме, швајцарски парламент, који је требало да има надзор над свим војним расходима, није био обавештен када је та јединица формирана 1979, а чак је и седмочлана швајцарска влада добила тек површне детаље о њој.
И док су одабрани швајцарски политичари и порески обвезници „држани у мраку“ кад је реч о јединици П-26, британске безбедносне службе, које су редовно долазиле у Швајцарску да оцењују способности тајне јединице, знале су сваки, и најмањи, детаљ о њој.
Неки сматрају да је сарадња с Британијом, чланицом НАТО-а, компромитовала строгу неутралност Швајцарске, док су влада и парламент притом заобиђени, као и гласачи, који би, у складу са швајцарским системом директне демократије, требало да имају коначну реч о важним политичким одлукама.
Засад се швајцарски гласачи и порески обвезници морају стрпети за детаље извештаја — о именима и локацијама — јер интегрални извештај не може да буде објављен до 2041, због прописа о педесетогодишњој тајности, закључује Би-Би-Си.
Танјуг