Америчке снаге нису способне да воде уличне борбе, у условима савременог великог града, изјавио је начелник копнених снага САД генерал Марк Мили наводећи као пример могуће борбе у Сеулу, Техерану или Балтичким земљама.
Према мишљењу експерта вероватни противници САД били би Русија и Северна Кореја.
Амерички генерал Марк Мили изјавио је да америчке снаге нису у стању да воде борбе у мегалополисима. Мили је ову изјаву дао у представничком дому за послове војске, а преноси Defense News.
„Како је навео Мили у будућности би Сеул,Техеран или главни градови три балтичке републике могли постати поприште борби где би се САД суочиле са себи равним противником“.
Генерал је подсетио да америчка војска одавно не користи овакве операције. Један број стручњака који деле ставове генерала саопштили су да разлози за то опрема америчке војске укључујући и тенкове породице Абрамс, неприкладни за борбу у условима густог урбаног развоја. Према њима, ситуација у граду даје непријатељу „могућност кориштења небодера и канализационих тунела као склоништа за ватру“, а оклопна возила америчке оружане снаге нису заштићена од овога.
После Милијевог говора конгресмени су предложили да се формира посебан центар за обуку где би се разматрали мегалополиси. Они намеравају да донесу одговарајуће измене Закона о националној одбрани (годишњи закон о додели средстава за потребе одбране, усвојен од стране Конгреса) за 2019. годину.
„Након завршетка Другог светског рата, Војска САД-а учествовала је у бројним војним кампањама широм света, током које су морали водити ограничене војне операције у градовима.“
Педесетих година током Корејског рата (1950-1953) америчка војска учествовала је заједно са јужнокорејским снагама у борбама за Сеул.Том приликом страдало је 400 америчких војника а рањено је 1400. Северна Кореја је претрпела губитке од неколико хиљада војника.
Током Вијетнамског рата, Национални фронт за ослобађање јужног Вијетнама успео је потпуно заузети град Хуе. Заједно са јужновијетнамским снагама учествовале су и америчке трупе. Битка за ово насеље трајала је више од месец дана и ушла у историју овог рата као један од најкрвавијих. 216 америчких војника је погинуло и више од 1,5 хиљада је рањено.
Још једна велика борба одиграла се 2004. године у ирачкој Фалуџи. Са америчке стране у борби су учествовали само маринци, који су изгубили 95 људи погинулих и 560 рањеника. Током битке град је био потпуно блокиран од стране војске и више пута подвргнут артиљеријској ватри, ипак америчке трупе нису успеле да преузму град и они су морали да се повуку.Команда маринаца сматрала је да је ова операција најсличнија кампањи у Вијетнаму.