Првог маја 1999. године , НАТО авијација гранатирала је у 13 часова аутобус „Ниш-експреса’’ са путницима, који се кретао преко Подујева ка Приштини.
На овај дан почињен је један од најмонструознијих злочина НАТО пакта током агресије на Србију и Црну Гору 1999. године.
У Лужану, 20 км северно од Приштине на путу ка Подујеву, на мосту преко реке Лим, око један сат по подне погођен је путнички аутобус “Ниш-експреса” у којем је убијено између 60 и 70 путника, махом жена и деце. А само деце било је око 15-так. Напад је преживело свега 4 путника. Никада није утврђен тачан број жртава јер се приликом гранатирања машиница за издавање карата потпуно истопила.
Приликом напада погинуо је и возач Вукадин Јелић (добровољно се пријавио за рад тог дана).
Пројектил је преполовио аутобус након чега је један део пао у реку а други је остао на мосту и у том делу аутобуса путници су живи изгорели. Очевици су на самом мосту и око њега могли да виде велики број угљенисаних и масакрираних тела.
Већ у 13:50 НАТО алијанса се још једном обрушила на околину Лужана и том приликом погодила амбулантно возило које је дошло да помогне унесрећеним путницима из аутобуса.
Тај догађај, НАТО званичници су коментарисали као „незгоду која се случајно догодила у намери да се спречи снабдевање српских војних снага које су оперисале у унутрашњости Косова и Метохије“. Међутим, Ројтерс је тада јавио да им је из војних извора НАТО-а потврђено да мост никада није био на листи циљева те алијансе.
Мост није уништен, а напад је изведен при потпуно ведром времену, што значи да су пилоти јасно видели шта гађају. Нарочито што је аутобус био јарко црвене боје, а амбулантно возило беле боје са црвеним крстом на себи.
Напад се догодио истог дана када је српски режим ослободио три америчка пилота која су заробљена када су њихови бомбардери надСрбијом срушени. Вероватно у жељи да потврди речи америчког председника Била Клинтона да безусловно ослобађање ратних заробљеника, пилота нападача, неће поколебати ту војну алијансу и да ће они наставити са бомбардовањем.
За 78 дана бомбардовања Србије 1999. године убијено је 2.500 цивила, од чега 80-торо деце, и више од 1.000 припадника војске и полиције, а рањено око 12.000 људи.
За злочине НАТО агресора нико није одговарао. Штета учињена током бомбардовања није надокнађена а злочини су настављени и након окупације НАТО-а када је под њиховим окриљем разуларена терористичка ОВК дивљала и некажњиво убијала, палила, рушила и киднаповала углавном Србе али и један број других неалбанаца на Косову и Метохији.
Уназад већ 10 година српске власти потписале су низ уговора и споразума на основу којих је посредно НАТО ослобођен кривице али и добио имунитет да без икакве могућности позивања на одговорност ма шта припадници те алијансе учинили у Србији.
Извор: КМ Новине